Kako se hraniti zdravo

kako se zdravo hraniti

ZNAMO LI KAKO SE  HRANITI ZDRAVO

Danas, kad je čovek suočen s porastom stope gojaznosti i sve češćim obolevanjem od teških bolesti, raste i interesovanje za pronalazak savršenog načina ishrane i recepta za zdrav i dug život. Međutim, vrlo malo ljudi zna kako se hraniti zdravo i tome smo svedoci gotovo svaki dan. Potraga za zdravom hranom nas uglavnom uvodi u još veću zbunjenost i dilemu, jer nam se na tom putu nameće čitav niz filozofija ishrane, a zagovornici svake od njih kunu se u njihovu efikasnost. Makrobiotika, vegetarijanstvo, veganstvo, mediteranska kuhinja, japanska, indijska ishrana i razne dijete – samo su neki od mogućih izbora. Zasuti uticajima iz inostranstva, zaboravili smo kako su se hranili naši preci, koji su živeli u dodiru s prirodom, a koji su se mnogo rede – ili pak u znatno poznijim godinam- suočavali sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama, danas vrlo učestalim.

KAKO SE HRANITI ZDRAVO A JEFTINO 

Kako smo već rekli, danas postoji mnogo filozofija o načinu ishrane koja nam svaka ponaosob nudi rešenje kako se hraniti zdravo, a nekad je sve bilo mnogo jednostavnije, te mesta za mudrolije nije ni bilo. Prosto, ljudi su jeli ono što su imali. Njihova zdrava ishrana se bazirala na prirodnim namirnicama, koje su sami uzgajali. Prehrambena industrija nije bila razvijena, tako da su ljudi bili prinuđeni da jedu ono što su imali u domaćinstvu, što je jako velika prednost u poređenju s današnjom ishranom. U uzgoju hrane nije se koristila „hernija“ bez koje je danas poljoprivredna industrija nezamisliva. Voće i povrće nisu se tretirali kancerogenim hemijskim sredstvima, a i životinje su jele prirodnu hranu.Da ne pominjemo činjenicu da naši preci većinu današnjih namirnica ne bi ni prepoznali kao hranu, jer u njihovo vreme nije ni postojala.

Naši preci su definitivno znali kako se hraniti zdravo a jeftino, jer sama činjenica da nikad nisu jeli salame, viršle, paštete, majonez, kečap, topljene sirne namaze, čokolade i si. – sigurno je jedan od faktora koji su pozitivno uticali na njihovo zdravlje. Rafinsana brašna nisu postojala, te se hleb pravio od sveže mlevenog brašna različitih žitarica, koje se mešalo sa solju i vodom. Potom se testo ostavljalo da prirodno uskisne, bez kvasca. Dakle, u hleb nisu dodavani ni belo brašno, ni aditivi, ni emulgatori, niti bilo koji drugi veštački sastojci koji se danas u beskraj nižu na deklaracijama modernih hlebova s naznakama domaći, bakin i si. Kad su se pojavile pekare, vodilo se računa o kvalitetu hleba, čak su u pojedinim mestima postojale i kazne za one koji su proizvodili loš hleb. Osim hleba, skoro svakodnevno se jela proja i kaše od žitarica kojima se samo ponekad dodavao sir, ili pak kvalitetan domaći med.

KAKO JE IZGLEDAO JELOVNIK NAŠIH PREDAKA

Osnovu ratarstva naših predaka činile su tri vrste useva: žitarice, mahunarke i biljke uljarice. Žitarice poput pšenice, krupnika, ječma, raža, ovsa, prosa… zadovoljavale su najveći deo čovekovih potreba za ugljenim hidratima, dok su mahunarke (sočivo, grašak, pasulj, bob, naut) bile najvažniji izvor proteina. Biljke uljarice obezbeđivale su dovoljno esencijalnih masnih kiselina.kako se hraniti zdravo a jeftino Danas ugljene hidrate uglavnom unosimo u organizam jedući beli, ili pak lažni crni hleb, te kolače, torte, slane industrijske grickalice i si., a cele žitarice vidimo samo na slikama. Još jedna od činjenica da ne znamo kako se hraniti zdravo jeste naše znanje o proteinima. U njih ubrajamo  isključivo meso, jaja i sir, dok su nam mahunarke prazna i sirotinjska hrana.

Semenke nam nisu ni nakraj pameti, jer je to hrana za ptice, a ne za čoveka. Naši preci nisu imali neka posebna znanja o zdravoj ishrani, nisu koristili matematičke proračune za izračunavanje kalorija, indeksa telesne mase i sl. Jednostavno, jeli su ono što im je priroda u to doba godine davala i ono što su mogli sebi priuštiti i samim tim su znali kako se hraniti zdravo. Zadovoljavali su se doručkom poput palente s malo domaćeg sira, ili pak hlebom i šoljom mleka, pitom, uštipcima, kašom od žitarica i sl.

KAKO SE ZDRAVO HRANITI NA POSLU I KOD KUĆE

Kako i možemo zaključiti obroci naših predaka bili su bazirana na svega na dve-tri namirnice, dok nama svaki izgleda kao onaj praznični – stoga i ne čudi sve veći broj bolesnih i gojaznih. Definitivno su puno bolje razumeli kako se hraniti zdravo, jer mi ako nemamo red pavlake, red sira, šunke, jaja, majoneza i kečapa, jogurt i neku poslasticu nakon toga – postajemo nervozni i razdražljivi. Meso se nekad jelo veoma retko, jednom nedeljno ili praznicima. Danas je meso, inače zatrovano antibioticima, hormonima, nitritima, nitratima i drugim hemijskim dodacima, nezaobilazan deo ne samo svakodnevne ishrane već i skoro svakog obroka. Za doručak ćemo pojesti viršle ili salamu, za ručak šniclu, a za večeru slaninu ili šunku. A o količini pojedenog mesa da i ne govorimo.  Nekad se šestočlana porodica mogla zadovoljiti jednim piletom za ručak, dok je danas to količina za prosečnog tinejdžera.

Umerenost je još jedna karakteristika naših predaka – oni su jeli da bi preživeli, dok današnji čovek živi da bi jeo i što je najgore svi „znamo“ kako se hraniti zdravo na poslu, u školi, kod kuće i sl. Nepopravljivi smo hedonisti kad je hrana u pitanju. Nekad su porodice imale šest i više članova, pa su ljudi bili prinuđeni da se odriču i dele, a danas je čak i četvoročlana porodica prava retkost, te je samim tim pojedincima na raspolaganju više hrane. Današnji čovek često jede za troje, a obrok završava onda kad pantalone počnu da ga stežu, kad oseti gorušicu i bol u želucu. Tad obično posegnemo za čašom gaziranog napitka, jer, kažu, pomaže u otklanjanju ovih tegoba. Čak i ako na trenutak osetimo olakšanje, pogoršanje tegoba tek nas čeka – zbog tečnosti, šećera te raznih veštačkih boja i aroma koje sadrži ovaj industrijski napitak – opet mnogi koji to praktikuju ubeđeni su da znaju kako se hraniti zdravo – što naravno nije istina.

PRIPREMA HRANE NEKAD I SAD

Nekad su se sva jela pripremala na vatri, što je doprinosilo i ukusu i kvalitetu hrane. Sto se tiče posuda, koristili su se samo prirodni materijali za njegovu izradu – drvo i glina. Žito se mlelo u mlinovima, a svako domaćinstvo imalo je žrvanj s tučkom za mlevenje žitarica. Na taj način ljudi su u svakom trenutku znali kako se hraniti zdravo, jer su uvek imali sveže brašno od celih zrna žita, što je u modernom svetu takoreći nemoguće . Danas je sve manje onih osoba koje žele da troše svoje vreme na kuvanje u svom domu, pa se najčešće kupuje gotova -instant hrana, a skoro da i ne postoji kuhinja koja nema mikrotalasnu pećnicu. Malo je onih koji znaju da ovi uređaji menjaju molekularnu strukturu hrane, pa ni sami nismo svesni šta unosimo u organizam. Posuđe koje danas upotrebljavamo najčešće je izrađeno od teflona i aluminijuma, koji toksično deluju na čovekov organizam ukoliko se i najmanje oštete – opet isti ti koji ih na TV ekranima promovišu svakodnevno nas uveravaju da itekako znaju kako se hraniti zdravo.

Osim ishrane,veliku razliku u načinu života i samim tim uticaju na zdravlje ima i vrsta posla kojim su se bavili naši preci. Nekad su se poslovi obavljali na svežem vazduhu, te su podrazumevali fizički rad, mnogo kretanja, znoja i samim tim potrošnje kalorija, dok se danas ljudi uglavnom voze automobilima, liftovima i pokušavaju naći načine kako se hraniti zdravo na poslu i sl. Veći deo dana provodimo u sedećem položaju u zagušljivim kancelarijama, a samim tim nam se sav višak kalorija taloži u organizmu u vidu masnog tkiva.

PREPORUKA KAKO SE HRANITI ZDRAVO U DANAŠNJE VREME

Nemoguće je potpuno se vratiti načinu ishrane naših predaka, ali određene segmente predašnjeg načina života možemo prihvatiti. Industrijsku hranu zamenite namirnicama u izvornom obliku – žitaricama, mahunarkama, sezonskim i suvim voćem, povrćem, medom, jogurtom i mladim sirom. Meso jedite što rede, a šećer umereno, pijte vodu umesto sokova, krećite se, koristite posude od prirodnih materijala i budite umereni u jelu. Ako se pridržavamo ovih saveta, neće nam trebati nijedna dijeta, niti bilo kakav poseban način ishrane. Nemojte na svoju ruku preporučivati kako se hraniti zdravo svojim prijateljima, jer to što vama neka hrana odgovara, ne mora da znači da će odgovarati i njima -pogotovo kada su u pitanju „zdravi slatkiši“. To je još jedna prednost ishrane naših predaka – šećer su vrlo retko koristili u svakodnevnoj ishrani, a zaslađivali su se zdravim voćem, svežim i isključivo koje je u sezoni. U zimsko doba jeli su blagotvorno suvo voće, a tu je i nezaobilazni med. Kompoti od voća uvek su se mogli naći na šporetu, a predstavljali su pravu poslasticu. Danas čovek dnevno unese u organizam oko 30 kašičica šećera, a statistike pokazuju da pojedinacna godišnjem nivou pojede na desetine kilograma ovog „belog zla , uzročnika gojaznosti, dijabetesa, malignih bolesti i mnogih drugih ozbiljnih oboljenja.

Ukoliko vam se dopao članak kako se hraniti zdravo a jeftino, obavezno pročitajte tekst skrobne namirnice koje ne goje.

loading...

Nastavljajući koristiti stranice, pristajete na korišćenje kolačića Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Zatvori