Ortoreksija nervoza simptomi i lečenje

lečenje ortoreksije

ŠTA JE ORTOREKSIJA NERVOZA?

Da li ste zaokupljeni pripremom „zdravih“ namirnica, planirate li jelovnike danima unapred, opterećuje li vas „zdrava hrana“, šta se dešava ukoliko pojedete nešto manje zdravo iz „sumnjive kutije“ kupljene u Supermarketu – kako se tada osećate? Ovo su samo neka od pitanja koja okupiraju nutricioniste širom sveta, a ovaj nov poremećaj u ishrani poznat kao ortoreksija nervoza uzburkao je javnost i sam po sebi izazvao brojne kontroverze.

Naravno, svi mi treba da vodimo računa o onom što jedemo, jer je to svakako ključ dobrog zdravlja, ali ako počnete preterano sa se opterećujete sa svakim zalogajem – u ozbiljnom ste problemu. „Ortorexia nervosa“ izraz koji je prvi upotrebio lekar Stiven Bratman, u članku što ga je napisao za Joga žurnal časopis sada već davne 1997. godine, itekako je razmrdao dijetologe i nutricioniste, ali ne samo njih. To nije takoreći tradicionalno prepoznat poremećaj ishrane, iako ima neke karakteristike anoreksije i bulimije, jer u njegovoj osnovi takođe leži opsednutost hranom.

Koji su simptomi ortoreksije i kako ih prepoznati

Ortoreksija nervoza podrazumeva fiksaciju isključivo na „čistu“ „pravu“ ili ispravnu“ hranu pre nego na samu količinu namirnica koje se pri tom konzumira. Doktor Bratman je ovom problemu posvetio veliku pažnju kad se i sam suočio s njim, tj. nakon što je počeo opsesivno da jede isključivo tkz. zdrave namirnice.

Inače, u poslednje vreme, sve više ljudi izbacuje gotovo cele grupe namirnica iz ishrane, smatrajući da je to jedini način da uvek budu zdravi i puni „pozitivne“energije, ovo je i svojsvrstan trend na globalnom nivou. Žene od 40-50 god. koje bi htele da izgledaju kao devojke od 18 god, ništa novo i neobično, složićete se –  viđate to na društvenim mrežama gotovo svakodnevno.

Isključivost je najgora u svemu, kad se u celu priču uključi i ego, šta ćemo tek tad. A na Balkanu ga svakako ne nedostaje, imamo ga na izvoz. Stoga, pre prelaska na drastični režim ishrane, treba se svakako posavetovati s lekarom nutricionistom. Jednostavno, nije sve za svakoga, pa ni kad je u pitanju zdrava hrana. Na primer, ne mogu svi ljudi jesti isključivo sirovu hranu, jer je njihov organizam jednostavno ne može svariti.

Naravno da treba izbaciti razne slatkiše, grickalice, gazirane napitke, alkohol i slično, ali ni u čemu ne treba preterivati, niti biti isključiv. Takođe, nisu svi intolerantni na gluten ili laktozu, pa ne moraju izbegavati mleko i brašno. Ortoreksija nervoza se otkriva sa jednostavnom metodom, poznatom kao:

STEVEN BRATMANOV TEST

Sastoji se od 10 pitanja:

  1. Razmišljate li o zdravoj ishrani više od tri sata tokom dana?
  2. Planirate li vaše obroke i po nekoliko dana unapred?
  3. Šta vam je važnije hranljiva vrednost pojedinog obroka ili uživanje tokom konzumacije istog?
  4. Da li vam je kvalitet života opao sa porastom kvaliteta same ishrane?
  5. Jeste li strožiji i rigorozniji  prema sebi u poslednjem periodu?
  6. Da li vam je i samopouzdanje veće kada znate da jedete zdravo?
  7. Odričete li se namirnica u kojima ste ranije uživali u korist ove nove – „prave“ hrane?
  8. Da li vam je zbog pomenutog načina ishrane sada teže da jedete van kuće, udaljava li vas to od prijatelja i rodbine?
  9. Osećate li teskobu i krivicu kad prekršite neka svoja pravila u ishrani?
  10. Ispunjava li vas potpunim spokojem i blagim zadovoljstvom činjenica što sada imate potpunu kontrolu nad svakodnevnom ishranom?

Ukoliko ste potvrdno odgovorili na četiri do pet pitanja iz ovog testa – na pragu ste ortoreksije, što znači da
je krajnje vreme da se opustite i prestanete se opterećivati razmišljanjem o zdravoj hrani. Ako vam je „da“,
odgovor na sva ili gotova sova pitanja, znači da ste potpuno opsednuti zdravom ishranom i vaša dijagnoza je ortoreksija nervoza.ortoreksija nervoza simptomi

Koliko je ortoreksija nervoza česta među populacijom?

Nejasna je granica što razdvaja „normalnu“ zdravu ishranu od poremećaja kakav je ortoreksija, ali se ona odnosi na situaciju kad prelazak na  isključivo zdravu ishranu uzrokuje veliki stres ili nosi sa sobom ozbiljne posledice.

Ove osobe smatraju da su “ itekako skrenule s puta“ jer su pojele komad neproverenog hleba, zbog čega postaju poprilično uznemirene. Nakon toga jedu isključivo superzdrave „fancy“ namirnice, na primer, razne semenke ili presno zeleno povrće. Takođe, vole da jedu samo kod kuće, gde imaju potpunu kontrolu što se tiče ishrane i niko im ništa ne nameće.

Ovakvo ponašanje često im narušava veze s porodicom i prijateljima, kojeg većinom nisu svesni ali i mentalno stanje. Ortoreksija nervoza nije do danas prepoznata kao klinički poremećaj u ishrani, ali su istraživači sastavili i testirali upitnike u različitim sredinama kako bi dobili približnu predstavu o njenoj rasprostranjenosti. Italijanski istraživači su razvili svoj upitnik  poznat kao ORTO-15  još 2005. godine, a neka od pitanja smo već naveli.

Da li je u pitanju mentalni poremećaj?

Recimo i to da ortoreksija nervoza nije ni na listi priručnika za dijagnostiku i statistiku Asocijacije američkih psihijatara (poznat kao DSM-5), koji psihijatri i psiholozi koriste danas, da bi otkrili mentalne poremećaje. Lista DSM- 5 trenutno prepoznaje anoreksiju, bulimiju, kompulzivno emocionalno prejedanje, kao i ostale specifične poremećaje ishrane ali  i nespecifične poremećaje u ishrani“.

Neki lekari smatraju da ortoreksija nervoza treba da bude prepoznata kao jedinstven poremećaj u ishrani, te da ima određene kliničke kriterijume za pomenutu DSM dijagnozu. Oni ističu posebno patološko ponašanje u slučaju ortoreksije, koje uključuje i snažnu motivaciju za osećaj perfekcije ili čistote, puno više od samog gubitka težine, što se, opetpovezuje sa bulimijom i anoreksijom

Ortoreksija nervoza je stoga bliža radomaniji – potpunoj zavisnosti od rada ili intenzivnog vežbanja, tj. kad se nešto što se normalno smatra zdravim ili dobrim, radi puno više -tj. kada preterujete do one tačke kad postajete opsednuti tom aktivnošću.

Ortoreksija i anoreksija nisu isto

Ortoreksija nervoza često se mesa sa puno „poznatijom“ anoreksijom zbog nekoliko zajedničkih posledica. Većina ljudi koji pate od ortoreksije pokazuju želju za gubitkom težine i izgledaju uglavnom mršavo u sličnoj meri kao i anoreksičari.

Ortoreksičari se takode izoluju od okoline, što ih čini depresivnim i stalno napetim. Konačno, ortoreksija nervoza izaziva drastično mršavljenje i ekstremnu opsesiju da se konzumiraju isključivo zdrave namirnice.

Zanimljivo je da ljudi s ortoreksijom osećaju nadmoć zbog svoje savršene discipline u ishrani, dok im jelo predstavlja gotovo sveti ritual. Zalogaji se mogu žvakati pedeset puta ili više, a najčešće se konzumira zdravo voće, odnosno presna hrana. Kad osoba napravi i najmanji „prekršaj“ – recimo, pojede kuglu sladoleda – gotovo uvek oseća krivicu. Nakon toga obavezno sledi samokažnjavanje, koje je najčešće u vidu još strože dijete ili sa druge strane prežderavanja.

Kao i u slučaju drugih opsesivnih poremećaja, ortoreksija nervoza može dovesti i do ekstrema, koji se karakterišu kao iznenadne promene raspoloženja, ali i česte samovoljne izolacije. Takve osobe većinu svog života provode planirajući i pripremajući zdrave obroke, te odolevajući raznoraznim iskušenjima. Mogu otići i do ekstrema, te početi da izbegavaju određene- od ranije „drage osobe“, samo zato jer ne dele njihova uverenja o pravilnoj ishrani ili nemaju navike da nose zalihe „zdrave“ hrane svuda sa sobom.

Kako se ovaj poremećaj ishrane leči?

Kao i drugi poremećaji u ishrani, ortoreksija nervoza može imati itekako negativne posledice – potpuna društvena izolacija, fizičko propadanje, nemogućnost da se uživa u životu kao pre i sl. Bilo je i nekoliko smrtnih slučajeva koji se dovode u vezu s ortoreksijom, i to onda kad osoba zbog restriktivne ishrane i gladovanja toliko izgubi u težini da joj tada i srce jednostavno otkaže.

Kad se govori o lečenju ortoreksije, doktori nisu uvek tako dobro informisani o ovom stanju kao o drugim poremećajima, prepoznatljivijim i klinički definisanim. Međutim, specijalisti za poremećaje ishrane sve su svesniji ovog stanja, pa mogu obezbediti lečenje onima kojima se život vrti oko hrane.

Lečenje ortoreksije podrazumeva da se kod obolelog ponovo razvije svest o hrani i spoljašnjem izgledu. Ovo se može postići terapijom ili u grupama podrške. U ekstremnim slučajevima, kada je ortoreksija nervoza itekako uzela maha, neophodna je hospitalizacija.

Poslušajte savet dr Bratmana, koji kaže: “ Nikada nemojte dozvoliti da hrana postane najvažnija stvar u vašem životu“. Umesto da jedete svoj kelj sami, bolje bi bilo da podelite jednu picu sa prijateljima. Trudite se da izbalansirate konzumiranje hrane čuvenom mantrom „Uglavnom i ponekad jedem“.

loading...

Nastavljajući koristiti stranice, pristajete na korišćenje kolačića Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Zatvori