Ptsp sindrom simptomi – postraumatski stresni poremećaj

ŠTA JE PTSP SINDROM I KAKO SE LEČI

Ptsp sindrom je ozbiljan psihološki problem koji se obično javlja kao posledica nakon traumatičnog iskustva i izaziva strah i potpuni osećaj nemoći kod obolelog . Posttraumatski stresni poremećaj ( PTSP) se sa adekvatnim pristupom i pre svega razumevanjem ovog stanja uspešno može , ublažiti i na kraju sasvim eliminisati. Na koji način se mogu ublažiti tegobe i kako prevazići traumatična iskustva na pravi način,saznajte u nastavku..

PTSP SINDROM DEFINICIJA I UZROCI

Ratovi prirodne katastrofe, požari i velike društvene promene mogu uzrokovati teško podnošljiv stres i velike traume, koji neretko izazivaju ozbiljne psihološke probleme i poremećaje. Ovakva stanja sve su učestalija u savremenom svetu i ugrožavaju celo naše društvo. Najšira definicija traumatičnog iskustva opisuje ga kao emocionalno nesavladivu katastrofu, potencijalno opasnu po život, koja se ne može prevazići uobičajenim, poznatim mehanizmima.Većina ljudi s ovim problemom kasnije se teško vraća u prethodno, normalno stanje, a posledice i simptomi ptsp-a  mogu potrajati nekoliko meseci, čak i godina, i potpuno promeniti život pojedinca. U takvim slučajevima može se zaključiti da jeu pitanju ptsp sindrom. Posttraumatski stresni poremećaj svrstava se u grupu anksioznih stanja i nastaje nakon izloženosti situacijama opasnim po život ,pa se definiše kao odloženi ili produženi odgovor na stresni događaj (takozvani stresor), koji se može doživeti izolovano ili u većim grupama. Traumatične situacije koje mogu izazvati ptsp bolest uključuju nasilne napade na pojedinca, prirodne katastrofe ili nesreće izazvane ljudskim faktorom, a jedan od najčešćih uzročnika ovog poremećaja jeste učešće u ratu. Od posttraumatskog stresnog poremećaja mogu patiti i žrtve fizičkog ili seksualnog zlostavljanja kao što je silovanje i drugih zločina, osobe koje su preživele teroristički napad, mučenje, otmicu  ili su učestvovale u akcijama spašavanja žrtava nesreća kao što su poplave, požari ili saobraćajne nezgode. Neretko se dešava da ptsp sindrom izazove svedočenje stradanju ili ubijanju druge osobe, ili saznanje da je blizak prijatelj ili član porodice u opasnosti.

PTSP SIMPTOMI 

Obično se simptomi ptsp  javljaju u prva tri meseca nakon traumatičnog događaja, a u retkim slučajevima ispoljavaju se tek posle nekoliko godina. Dele se u tri kategorije: ponovno proživljavanje traume, izbegavanje i pojačana pobuđenost. Najupečatljivija karakteristika koja nosi u sebi ptsp sindrom jeste konstantno ponovno proživljavanje doživljene traume kroz sećanja najavi ili u uznemirujućim snovima, kao i kroz takozvane flešbekove. Izbegavanje se manifestuje odbijanjem osobe da se suoči sa činjenicama koje se odnose na traumu – izbegavanjem razmišljanja, osecanja i razgovora na ovu temu, kao i mesta ili osobe koji je podsećaju na ono što se dogodilo. Oboleli postaje nezainteresovan za svakodnevne aktivnosti, emotivno prazan i otuđen od nekada bliskih ljudi. U simptome pojačane pobuđenosti spadaju nesanica,prekomerna napetost, osećaj krivice, preterano konzumiranje alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, problemi s koncentracijom i pamćenjem, halucinacije, razdražljivost i napadi ljutnje, pa čak i agresije. Posttraumatski stresni poremećaj može iz korena promeniti osobu, negativno uticati na njenu karijeru ili društveni život, pa čak i obične, svakodnevne aktivnosti. Takođe, osoba s dijagnozom ovog oboljenja podložnija je drugim psihičkiim poremećajima, kao što su anksioznost i depresija, poremećaj ishrane, zloupotreba opijata i skolonost samoubisvu. Ptsp sindrom može uzrokovati i organska oboljenja, u prvom redu kardiovaskularna i autoimuna, kao i bolesti mišićno-skeletnog sistema.

POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ POSLEDICE

Simptomi ptsp praćeni su sveukupnim lošim psihofizičkim stanjem, usled čega je kvalitet života obolelog znatno narušen. Neretko se javljaju i fizičke manifestacije poput jake glavobolje, gastrointestinalnih poremećaja, problema sa imunološkim sistemom (puno je češći pad imuniteta kod bolesnika), vrtoglavice ili bolova u grudima, zbog kojih ptsp sindrom često uzrokuje i anksiozni poremećaj. Posttraumatski stresni poremećaj nema predvidiv tok, simptomi u lakšim slučajevima mogu nestati već za nekoliko meseci, a, u tom slučaju reč je o akutnom stanju. Ipak, češći je slučaj da PTSP bolest poprimi hroničan oblik, kada simptomi traju mnogo duže, pa čak i nekoliko godina. Tada je obolelom neophodna stručna medicinska pomoć. Kada se osoba nađe u situaciji u kojoj oseća snažan strah, bespomoćnost i užas, a pritom su joj ugroženi život i fizički integritet, kažemo da je pretrpela traumatski događaj. Osim toga, kada neko prisustvuje ugrožavanju života i fizičkog integriteta drugih ljudi, takođe se može govoriti o traumatskoj situaciji. Ukratko, to su događaji koji mogu imati trajne negativne posledice po preživele. Traumatske situacije mogu biti fizičko, seksualno i psihičko zlostavljanje i zanemarivanje, ali i posledica prirodnih katastrofa – zemljotresa, poplava, požara itd. Ipak, doživljaj traume je individualna stvar. Ono što predstavlja traumatično iskustvo za jednu osobu ne mora to da bude za drugu. Ljudi se razlikuju po temperamentu, uverenjima, sistemima vrednosti i životnim iskustvima, a naročito po prethodnim traumatskim iskustvima.

POSTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ LEČENJE

Da bi se ptsp sindrom lečio i da bi se uopšte moglo govoriti o tretmanu posttraumatskog stresnog poremećaja, neophodno je odrediti o kakvom se traumatskom događaju radi.  Oporavak uključuje nekoliko faza. Prema Džudit Herman (Judith Lewis Herman) , prvenstveno podrazumeva uspostavljanje osećaja sigurnosti uz rekonstrukciju priče o traumi i ponovno uspostavljanje veza između preživelog i njegove zajednice. Na samom početku usmereni smo na stabilizaciju, ublažavanje krize i podsticanje osobe da se uključi u tretman. Važno je da se pacijent informiše o tome šta je ptsp sindrom  i koji su njegovi simptomi, jer se uvidom u stanje može smanjiti dodatna patnja. Veoma je korisno da se pojedincu pomogne da razvije konstruktivne strategije prevazilaženja pojedinačnih simptoma (anksioznost, bes, depresivnost, zloupotreba alkohola, problemi sa spavanjem i u međuljudskim odnosima). Sastavni deo procesa jeste i suočavanje s teškim i bolnim traumatskim sećanjima. U ovoj fazi terapije primenjuju se specifične procedure, među kojima se kao posebno efikasan izdvaja metod EMDR (Eye Movement Desensitization and Reprocessing). Osim toga, važno je da se osobi pomogne da pronađe svrsishodnije načine procenjivanja značenja doživljenog, što će smanjiti rizik od ponovnog javljanja tegoba.

Potrebno je naglasiti da je odnos koji terapeut uspostavlja s pacijentom od presudnog značaja za uspešan tretman. Od izuzetne su važnosti i prihvatanje, poštovanje, strpljenje, brižnost i fleksibilnost prema osobi kojoj je dijagnostikovan ptsp sindrom, kako bi lakše povratila dostojanstvo i prihvatila traumu kao deo životnog iskustva.