Sušenje voća i povrća postupak

SUŠENJE VOĆA I POVRĆA KOD KUĆE

Sušenje voća i povrća,kao i mesa i ribe je jedan od najzdravijih i najstarijih načina konzerviranja hrane. Iako ,postoje mnogobrojni metodi  za sušenje hrane ,ovaj se uspešno održao do današnjih dana. Kako sušiti voće,povrće,meso i ribu kod kuće,šta je dehidrator za sušenje voća ,koje su zdravstvene prednosti ovih metoda i kako pravilno koristiti sušenu hranu za pripremu jela,saznajte u nastavku..

SUŠENJE HRANE NEKAD I SAD

Među brojnim metodama konzerviranja, koje se zasnivaju na principu smanjenja sadržaja vode, sušenje voća,povrća,mesa i ribe ima najdužu tradiciju i verovatno je najstariji način čuvanja namirnica. Postupak se zasnivao na izlaganju hrane vetru i suncu, što se praktikuje i danas gde klimatski uslovi ovu metodu omogućavaju. Toplota koja nije poticala direktno od sunca u Americi je počela da se koristi 1900. godine. Danas, primenom savremenih uređaja (dehidratori za sušenje hrane) oponašaju se i poboljšavaju prirodni uslovi sušenja, to jest primenjuju se toplota i strujanje vazduha. Tek sredinom prošlog veka tehnologija ovakvog konzerviranja hrane postala je razvijenija. Sušenju može da se izloži bilo koja namirnica, ali najčešće su to voće i povrće – krompir, šargarepa, kupus, špargla, paprika, celer,pečurke, grašak,paradajz,boranija, kajsija, jabuka, smokva,šljiva, breskva, kruška, grožđe. Meso i riba i dalje se uglavnom suše u seoskim sredinama, dok se sušenje voća i povrća može se sprovesti svuda..

DA LI JE SUŠENJE HRANE ZDRAVO ?

Bez vode nije moguć nijedan oblik života, što znači da se dehidratacijom (oduzimanjem vlage) potpuno i trajno zaustavlja aktivnost mikroorganizama iz hrane. Jedna od prednosti koju ima sušenje voća i povrća u odnosu na druge vrste konzerviranja jeste to što se tako osušene namirnice mogu ponovo hidrirati i koristiti kao sveže, bez narušavanja kvaliteta. Naprotiv, hrana u toku sušenja poboljšava svoju prirodnu aromu i ima veći sadržaj šećera, što joj u odnosu na sveže pojačava intenzitet ukusa . Sušenjem se čuvaju važne hranljive materije koje se tokom kuvanja trajno gube, a za razliku od zamrzavanja hrane, minimalno se menja kvalitet namirnica, pa se tako sadržaj vitamina A (beta karotena), hranljivih vlakana, saharida, kalijuma,selena,magnezijuma i natrijuma ne menja ili se tek vrlo malo smanjuje. Kalorijske vrednosti sušene hrane ostaju iste ih se povećavaju, dok je procenat soli i masnoća nešto niži. Sušeno voće se može konzumirati umesto kupovnih grickalica, koje sadrže mnogo holesterola i veštačkih aditiva, te ih treba izbegavati. Takođe, od njega se mogu praviti kolači ili kompot, kojem se dodaje malo limuna i meda, što je prava zimska vitaminska bomba.

SUŠENO VOĆE KALORIJE

Sušenje voća jeste odličan metod konzerviranja,ali morate povesti računa i o kalorijama koje na ovaj način unosite u vaš organizam. Porcija suvog voća ili povrća ima dvostruko više kalorija od redovnog svežeg voćnog obroka. Dakle, šolja sveže iseckanih jabuka jednaka je polovini šolje iseckanih sušenih jabuka – vodite računa o tome,naročito ako ste na nekoj dijeti. Isto važi i za sušene kajsije,šljive i bilo koje drugo voće. Takođe ako pravite kompote od sušenog voća,povedite računa. Prilikom pripremanja kolača računajte na to da je sušeno voće dosta slađe, pa će vam biti potrebno gotovo duplo manje šećera. Hrana koja je osušena ima duži rok trajanja nego ona koja je konzervirana na drugi način. Ako je dobro vakuumirana, može sačuvati kvatitet i do 20 godina.  Zahvaljujući malom volumenu, sušena hrana u ostavi ili na policama ne zauzima mnogo prostora.Podsetimo, domaće sušeno bilje i začini prilikom kuvanja imaju dosta jaču aromu, što ne važi za one što su industrijski prerađeni .

KAKO SUŠITI VOĆE I POVRĆE   ?

Sušenje voća nije komplikovan proces ,kako se možda u prvi mah čini ,za njega nam je najvažnija dobra priprema namirnica. Vodite računa o tome da plodovi budu zdravi i zreli, ali i dobro oprani. Kruške i jabuke mogu se oguliti ili ostaviti s korom, nakon čega se isecaju po dužini na četiri do osam delova, ili pak na kolutove debljine od pola do jednog centimetra. Breskve i kajsije se mogu oguliti, ali je bolje da budu neoljuštene, jer se tako gubi manje soka. Samo se prepolove i odstrane im se koštice. Priprema povrća:  za sušenje povrća odaberite plodove kakve biste koristili za pripremu ručka – sveže i neoštećene. To ne bi smeli da budu uveli ili truli plodovi, ili pak oni koji su dugo stajali. Povrće treba temeljno oprati, očistiti i iseći po dužini. Veliki komadi isecaju se po širini kako bi svi bili sličnih dimenzija i ravnomerno se sušili. Povrće se seče na drvenoj dasci i, po mogućnosti, nožem od kvalitetnog nerđajućeg čelika, kako ne bi došlo do oksidacije. Povrće pre sušenja može da se blanšira: isečeni komadi stavljaju se u proključalu vodu ili na paru,pa se vade pre nego što previše smekšaju, ali treba voditi računa o tome da svi budu podjednako izloženi visokoj temperaturi. Tako se sprečava kvarenje, a ujedno i skraćuje vreme sušenja.Osušeno povrće koristi se za pripremu supa, sosova ili variva na uobičajen način, dok su pečurke idealne za salate, pite ili čorbe.

SUŠENJE VOĆA NA SUNCU 

• Ovaj način je najjednostavniji. Plodove staviti na osunčano mesto, najbolje na južnoj strani, po mogućnosti na drvenu podlogu, jer će na metalnoj oksidisati, potamneti i poprimiti neprijatan miris. Ako je sunce jako, onda plodove morate nekoliko puta dnevno promešati, da sušenje voća bude što ravnomernije. Kad je skoro suvo, premešta se u hlad, gde će se laganije i potpunije osušiti. Najbolje je da se ostavi tri dana na suncu (preko celog dana), i jedan dan u hladu.

SUŠENJE VOĆA U RERNI 

• Ova metoda ima svojih prednosti jer se na ovaj način i voće i povrće mogu sušiti i kada nije sunčano vreme, ali treba paziti da rerna nikada ne bude pregrejana. Ako je temperatura viša od 80 °C, na površini plodova uhvatiće se tvrda kora, kroz koju će toplota teško prodreti, pa će se puno brže kvariti. Najbolja temperatura za sušenje voća i povrća jeste ona između 33 i 60 stepeni, a tokom tog procesa treba u nekoliko navrata promešati namirnice da se sa svih strana ravnomerno osuše. Vrata rerne poželjno je povremeno otvarati da bi se ispustila vlaga koja se u njoj nakuplja. Sušenje hrane se može obaviti i na običnom kuhinjskom limu (tepsija), samo na njega treba staviti papir za pečenje.

APARAT ZA SUŠENJE VOĆA – DEHIDRATOR HRANE

• Treći, najbrži i najefikasniji način za sušenje voća i povrća  jeste dehidrator hrane – aparat za sušenje hrane. On suši namirnice na temperaturi na kojoj se zadržava njihova hranljiva vrednost. Većinu voća i povrća pre sušenja treba obraditi blanširanjem. Sušenje u dehidratoru je postalo pravi hit ,te je ponuda ovih aparata sve bolja. Dobro se raspitajte o samim uređajima,kakvog su kvaliteta i vidite da li vam cenovno odgovaraju .Nije svaki aparat za sušenje voća isti,kao i u svemu i ovde ima dosta marketinga i upitan je kvalitet. Najbolji izvori informacija,nalaze se na internetu,tako da možete naći komentare za gotovo svaki ovaj proizvod pre kupovine .

SUŠENJE MESA U RERNI POSTUPAK

Sušenje voća i povrća se danas lako sprovodi kod kuće ,sa neka od tri načina koja smo vam naveli. Sušenje ribe i mesa je ipak nešto manje zastupljeno u gradskim sredinama,te se ovim poslom češće bave seoska domaćinstva…

• Za sušenje mesa u rerni možete koristiti svinjsko meso, ćuretinu govedinu ali i losos. Potrudite se da odstranite suvišnu masnoću, pa meso isecite na tanje tračice ili tanke male šnicle (zbog toga je najbolje da pre sečenja bude poluzamrznuto). Marinada je obavezna: možete izabrati najjednostavniju – mešavinu maslinovog ulja, balzamiko sirćeta i morske soli, a u toj mešavini meso bi trebalo da odleži 24 sata u frižideru. U marinadu možete dodati biber, ljute papričice, soja sos, beli luk ili druge začine po želji. Idealna temperatura za sušenje mesa u rerni iznosi 70 stepeni, dakle ne pečete ga, već lagano iz njega izvlačite vlagu. Stavlja se direktno na žicu, ali odole obavezno stavite tepsiju da bi se tu sakupljala tečnost koju meso ispušta tokom sušenja. Koliko će trajati ovaj proces zavisi od rerne, ali i od toga kako ste isekli meso (obično od dva do pet sati). Proverite ga nakon – 90 minuta prvi put i posle toga proveravajte na svakih pola sata. Meso bi bilo najbolje osušiti u što kraćem roku, da bi se sprečio razvoj bakterija. Takode, sušenje u rerni podrazumeva da ona bude malo otvorena, a meso je gotovo kada poprimi smeđu boju i postane tvrdo i suvo.

SUŠENJE RIBE 

• Ribu treba dobro očistiti, isprati i ostaviti na podlogu da se ocedi od vode. Zatim je usoliti (pet odsto soli od ukupne količine ribe) i složiti u drveni sud, koji se zatim poklopi sa odgovarajućim drvenim poklopcem, te se pritisne kamenom i tako ostavi cela dva dana (48 sati). Posle toga riba se treba izvaditi , nanizati na štapove, malo saprati s vodom i okačiti da se dobro suši na suncu ili promaji 10 do 14 dana.

Nadamo se da će vam naš članak sušenje voća,povrća,ribe i mesa biti koristan,preporučite ga i vašim prijateljima ..