Keratoze na koži prirodno lečenje

ŠTA SU KERATOZE NA KOŽI I KAKO SE LEČE

Keratoze na koži, fibromi i druge izrasline veoma su česta pojava među populacijom, oni najčešće nisu opasni, ali ipak, ne treba ih ignorisati, jer neke od njih mogu postati maligne. Na našoj koži se tokom života javljaju različite, uglavnom dobroćudne izrasline, čiji rasporedi po telu i  brojnost variraju od osobe do osobe.

Strah  od toga da je svaka izraslina na koži put ka najgorem scenariju, ili, s druge strane, ignorisanje i neodgovorno ophođenje prema uočljivim promenama – nisu dobri modeli ponašanja. Neke pak promene na koži, pigmentovane ili ne, mogu biti rizične po zdravlje, te stoga lekari preporučuju redovne kontrole. O tome kako nastaju fibromi i keratoze na koži,  koji su najčešći uzoci njihovog nastanka, te kako se uklanjaju, saznajte više u ovom članku.

Keratoze na koži izazivaju sunčevi zraci

Najčešće promene na koži jesu keratoze, koje mogu biti seboroične i aktinične. I jedne i druge javljaju se kod starijih osoba, mada u poslednje vreme i kod mlađih  ljudi, jer se mnogi od njih nekontrolisano izlažu sunčevim zracima ili preterano idu u solarijum.

Seboroične keratoze na koži najčešće se javljaju na licu, grudima, leđima, stomaku, ispod grudi kod žena, kao i u kosmatom delu glave. U početku su blago izdignute iznad novoa kože, žućkaste ili svetlo braon, a kasnije postaju tamno braon ili crne, površina im postaje hrapava i često prekrivena masnom ljuspicom koja se dosta lako skida.

Izgled keratoza ume da varira, jer mogu biti promera nekoliko milimetara, mada dostižu veličinu i do dva-tri centimetra. Stalno se pojavljuju nove promene na njima, tako da jedna osoba može imati na desetine njih, čak i stotine. Danas se uklanjanje keratoza uspešno vrši sa tečnim azotom ili  elektrokoagulacijom.

Ove izrasline na koži su benignog karaktera, mada mogu postati i maligne. Često su seboroične keratoze na koži lokalizovane ispod dojki, a praćene su svrabom, crvenilom i kasnijom maceracijom te sekundarnom infekcijom, pogotovo u letnjim mesecima, usled pojačanog znojenja i kod osoba s viškom kilograma. Ukoliko vas tokom leta muči izraslina na kozi koja svrbi, najverovatnije se radi upravo o ovom problemu, te bi svakako trebali posetiti dermatologa. 

Kakve se još izrasline na koži mogu javiti?

Postoje različiti tipovi izraslina, a najčešće je reč o keratozama, mladežima, fibromima, papilomima i bradavicama virusnog porekla, koje nisu velika opasnost po zdravlje, mada često mogu predstavljati smetnje – iz estetskih razloga ili zbog čestog povređivanja, kada je njihovo uklanjanje neophodno.

Aktinične keratoze na koži (solarne ili senilne) češće se javljaju kod osoba starije životne dobi, svetle kože i svetlih očiju. Javljaju se i kod ljudi koji su tokom života bili dosta izloženi suncu (radnici na građevini, na otvorenom i sl). Promene nastaju kao posledica hroničnog dejstva ultraljubičastih zraka s kumulativnim dejstvom.

Tako većina ljudi koji imaju ove promene kažu da se sada više ne sunčaju. Međutim, one nisu nastale od skorašnjeg sunčanja, nego od sunčanja kom su ove osobe bile izložene tokom detinjstva, pa sve do starijeg doba.

Najčešće se solarne keratoze na koži  pojavljuju na čelu, nosu, obrazima, usnim školjkama, šakama, spoljašnjim delovima podlaktica i na temenu kod ljudi koji nemaju kosu ili im je ona vrlo proređena usled pojačanog opadanja kose (alopecija). Vide se kao beličasto-žućkaste Ijuspice, a promene imaju prečnik od tri- četiri milimetra pa do jednog centimetra.

Keratoze lečenje i uklanjanje tečnim azotom

Postoji više metoda lečenja ovih izraslina. Poznato je da nakon uklanjanja seboroičnih keratoza radiotalasima ne ostaju ožiljci, eventualno se može nazreti beličasta obojenost kože. Tokom vremena pojedinačne kožne izrasline postepeno se povećavaju, a uvećava se i njihov ukupan broj. Oko 20 odsto njih kroz nekoliko godina transformišu se u maligni tumor kože.

Porast pojedinačne promene, infiltracija, stvaranje ulceracije (ranice) i crvenila okolne kože znaci su koji ukazuju na malignu alteraciju, pa ih treba lečiti na vreme. Terapija se sprovodi tečnim azotom, a postoje i kreme za lokalnu primenu.

Ako već duže vremena imate fleke po koži, obavezno se javite dermatologu, jer ih je bolje ukloniti i ne čekati da se transformišu u tumor. Jedina  preventivna mera za sve ove promene jeste zaštita od sunca i izbegavanje izlaganja sunčevim zracima u najtoplijem delu dana, od 11 do 16 sati. Promene se mogu obnavljati, te osobe koje su sklone ovim izraslinama treba stalno da budu pod kontrolom dermatologa. Uglavnom, pregled je neophodan pre početka sunčanja (kraj zime i početak proleća) i u jesen.

Keratoze na koži prirodno uklanjanje

Evo i jednog odličnog recepta kako da uklonite keratoze prirodnim putem?

• Ukoliko imate grube i hrapave laktove od keratoza, jednom do dva puta sedmično ih umočite u kupku od bademovog ulja sa limunovim sokom. Sve što vam je potrebno je odgovarajuća posuda u kojoj možete smestiti vaše laktove i držite ih u njoj petnaestak minuta.

Uklanjanje fibroma je veoma jednostavno

Pored keratoza, česte promene na koži jesu i sitne fibromske izrasline. One se uglavnom pojavljuju na vratu, ispod pazuha i na preponama, ali se mogu javiti i na ostalim delovima tela. Mogu da budu boje kože, ali i svetlo-braon i tamno-braon.Fibromi su pretežno promera jednog do dva milimetra, mada nije neobično da izrastu i do jednog centrimetra, pa čak i više.

Kako ukloniti fibrome?

Ove izrasline kao i keratoze na koži, treba ukloniti, a uglavnom se uklanjanju elektrohiruškim putem. S vremenom se pojavljuju neke nove, a one koje se uklone – uglavnom se ne obnavljaju. Brojčano ih može biti malo, mada se mogu  pojaviti i u velikom broju, tako da pojedine osobe imaju na desetine pa i stotine promena.

Upotreba solarijuma zahteva oprez

Nekontrolisano izlaganje kože solarijumu uopšte nije bezazleno. Posledice mogu biti iste kao da se izlažete suncu tokom leta, i to u najrizičnijem delu dana, kada je najjače UV zračenje. Upotreba solarijuma na duži rok ostavlja neželjene efekte.Prekomerni boravak u njemu dovodi do stvaranja slobodnih radikala koji  uništavaju ćelije i prouzrokuju malignitet kože.

Pored toga, UV zraci obaraju imunutet, čineći nas podložnijim i najbanalnijim infekcijama. Zato je vrlo važno naći pravu meru, ukoliko baš ne želite da se lišite ovog zadovoljstva. Nadamo se da ste saznali šta su fibromi i keratoze na koži, te ako bilo koju od ovih promena primetite, najbolje je da odete na dermatološki pregled.