Aspergerov sindrom simptomi i lečenje

Aspergerov sindrom kod odraslih i dece

Primetili ste sigurno kako su neke osobe izrazito povučene i žive u nekom svom svetu. Ne vole se mnogo družiti i izlaziti pa su često okarakterisani kao „osobenjaci“. U većini slučajeva takvi ljudi imaju Aspergerov sindrom. On se dijagnostikuje u ranom dečijem dobu, i traje čitav život.

Oboleli od ovog poremećaja imaju problem u komunikaciji s ljudima.Oni jako teško sklapaju prijateljstva i bliske odnose. Ne snalaze se najbolje u spoljnom svetu jer im nedostaje empatije i razumevanja za ponašanje drugih ljudi.

Ukoliko ste primetili kako neko iz vaše okoline ima pomenute simptome, saznajte o kakvoj se zapravo bolesti radi.

Šta karakteriše ovaj poremećaj

Aspergerov sindrom je blagi autistični poremećaj. To je stanje koje karakteriše poremećena komunikacija i loša društvena interakcija. On pak spada u grupu blažih smetnji, koje obezbeđuju koliko-toliko normalno životno funkcionisanje. Mnogi oboleli nauče kompenzovati pa žive samostalan i uspešan život.

Ipak, društveni izazovi vezani za ovo stanje često vode u samoizolaciju i teškoće u školi, na poslu i u ličnim vezama.

Ljudi koji imaju Asperger sindrom su prosečno ili natprosečno inteligentni. Za razliku od pojedinaca koji pate od drugih oblika autizma, oni ne kasne sa razvojem jezičkih sposobnosti. Ipak, njihovu sposobnost vođenja normalnih razgovora ometa to što doslovno shavataju  fraze i šale.

Takođe nisu sposobni detektovati neverbalnu komunikaciju i teško mogu prepoznati šta drugi osećaju. Često pričaju monotonim glasom, imaju čudne manire i biraju neobične teme za razgovor.

Individue koje imaju Aspergerov poremećaj imaju veoma izraženo zanimanje za specifične teme. Ovaj interes može biti hobi ili naučna disciplina. Mnogi čak razviju napredne sposobnosti na polju muzike, matematike ili informatike.

S druge strane, mogu razviti i neobično zanimanje za recimo autobuske rasporede ili proizvođače bele tehnike. Često su u stanju zapamtiti ogromne količine detalja. Imaju želju sve te informacije podeliti sa drugima pa su u stanju potpuno izbegavati teme koje ih ne zanimaju.

Umeju biti kruti kad su u pitanju njihove ustaljene rutine i snažno se opiru promenama rasporeda. Teško tolerišu senzorne stimulanse kao što su buka i jaka svetla.

Ko je bio Hans Asperger?

Bolest je prvobitno dijagnostikovana 1944. godine zahvaljujući austrijskom doktoru Hansu Aspergeru. On je vršio promatranja četvorice dečaka za koje je tvrdio da pate od  specifične“autistične psihopatije“. Predvideo je da će im moć koncentracije i posebni talenti pomoći u odraslom životu da postanu veoma uspešni.

I zaista je bio u pravu, već nakon nekoliko decenija ova njegova predviđanja su se u potpunosti obistinila. Naime jedan od dečaka postao je čak i profesor astrologije na prestižnom fakultetu. Njegovi rezultati u ovoj oblasti bili su neverovatni i dao je velik doprinos celokupnom društvu.

Takođe i sam doktor Hans A.  patio je od ovog poremećaja kao malo dete. Nažalost, njegov rad je postao poznat tek nakon smrti, kada se počeo prevoditi na engleski jezik.

Stoga, ukoliko se i dijagnostikuje aspergerov sindrom kod dece, to nikako ne bi trebalo obeshrabriti roditelje. Naime, njihov mališan iako pomalo specifičan, može i te kako doprineti svojoj zajednici i društvu.

Koji su simptomi Aspergerovog sindroma

Kada je u pitanju aspergerov sindrom simptomi često podrazumevaju oštećenost motornih veština. Na primer, osnovne radnje kod dece kao što su puzanje i hodanje mogu u nekoj meri biti odgođeni. Neki imaju problema sa koordinacijom koji ih sprečavaju u određenim sportskim aktivnostima. Naročito igre sa loptom ili vožnja bicikla.

Ova fizička nespretnost može voditi do još veće samoizolacije kad je u pitanju Aspergerov sindrom kod dece.

Znaci i simptomi ove bolesti postaju vidljivi već oko treće godine života. Tada većina dece počinje razvijati društvene veštine tako što uči da se igra sa svojim vršnjacima. Neka mogu privući pažnju lekara zbog sporog razvoja motornih veština. U većini slučajeva, dijagnoza se postavlja već u osnovnoj školi, jer se već tada njihovo društveno ponašanje  razlikuje od tipičnog razvojnog puta.

Teškoće u komunikaciji se generalno nastavljaju i u odraslom dobu. Ove osobe su u velikoj opasnosti od oboleljevanja i od drugih bolesti. To su najčešće poremećaj pažnje, depresija, anksioznost i kompulsivno-opsesivni poremećaj.

Kako prepoznati poremećaje ponašanja kod dece?

Ovo su neki od znakova po kojima ćete prepoznati Aspergerov sindrom kod dece:

• Nesposobnost korišćenja neverbalnih oblika komunikacije kao što su kontakt očima i izrazi lica.
• Nesposobnost uspostavljanja prijateljstva sa drugom decom.
• Nedeljenje utisaka, postignuća i užitaka sa drugima.
• Nepokazivanja empatije.
• Fasciniranost brojevima i slovima. Dete koje ima aspergerov sindrom je u stanju dešifrovati reči bez da ih razume.
• Bliske veze sa članovima porodice, ali neprikladne interakcije sa prijateljima i drugima. Na primer, dete će pokušati inicirati kontakt sa drugima tako što će ih grliti ili vrištati na njih.

Aspergerov sindrom kod odraslih se manifestuje na sledeći način:

• Asocijalnost i izbegavanje stvaranje dubljih veza sa ljudima.
• Jednostrana komunikacija sa sagovornikom. Često nisu u stanju saslušati odgovor.
• Nisu sposobni razumeti govor tela.
• Primetna fizička trapavost.
• Njihov način ponašanja je često ekscentričan.
• Skloni su agresiji i besu kada stvari ne idu onako kako bi oni želeli.
• Vezanost za svakodnevnu rutinu.
• Pomalo čudni interesi i hobiji.

Da li je ovaj poremećaj nasledan?

Neki naučnici tvrde kako je bolest genetski prenosiva i da se nasleđuje od roditelja ili bližih predaka. Poznati su slučajevi porodica u kojima se Aspergerov sindrom i autizam provlače kroz nekoliko generacija.

Još uvek nije zvanično identifikovano na koji  način se vrši genetska transmisija. Pretpostavlja se samo koji su hromozomi u pitanju. Sve to još uvek nije dovoljno da bi se utvrdilo da li je Asprergerov sindrom nasledan ili ne.

Kako genetika bude napredovala tako ćemo uskoro moći predvideti slučajeve u kojima će se pojaviti ovaj poremećaj u sklopu porodice.

Ako vaše dete boluje od ovog oblika autizma potražite među svojim rođacima nekoga ko ima iste simptome. On će moći detetu pružiti razne korisne savete i informacije iz prve ruke, čak više od vas samih.

Kako se otkriva otkriva aspergerov sindrom pomoću testa

Jedan od načina dijagnostikovanja je rešavanje testa koji je osmislio tim psihologa, kako bi se poremećaj detektovao što lakše. Za aspergerov sindrom test možete uraditi i online preko interneta. Ukoliko budete imali visok broj bodova (više od 36) to je znak kako biste trebali otići i na pravo testiranje kod stručnjaka.

Podelićemo sa vama nekoliko pitanja, te utvrdite sami o čemu se radi:

1. Više volim raditi stvari sam nego sa drugim osobama.
2. Volim obavljati sve na isti  „proveren i siguran“ način.
3. Ako pokušam zamisliti nešto mogu lako projektovati sliku u glavi.
4. Često se toliko fokusiram na jednu stvar da zaboravim na sve druge.
5. Čujem male zvukove i tihe detalje koje drugi uopšte ne detektuju.
6. Obično primećujem brojeve tablica automobila.
7. Drugi mi često kažu kako je ono što sam rekao nekulturno, iako ja mislim kako nije.
8. Kada čitam priču lako mogu zamisliti likove.
9. Fasciniraju me datumi i volim ih držati u glavi.
10. Kada sam u društvu lako pratim nekoliko tuđih razgovora.

Važnost grupnih treninga i psihoterapije

Lečenje onih koji imaju Aspergerov poremećaj podrazumeva isntrukcije i savetovanje kako bi se poboljšala socijalna nesposobnost. Istovremeno se radi i podsticanje i razvijanje specijalnih veština koje ove individue poseduju. Naime već smo spomenuli kakav kapacitet imaju za usku i dugotrajnu koncentraciju.

Aspergerov sindrom kod dece i mladih se leči sa nekoliko vrsta psihoterapije, vezanih posebno za razvoj jezičkih i društvenih veština. Intervencije podrazumevaju i relaksacione treninge i  karijerno savetovanje.

Uz ovu bolest se često javljaju i neke druge, kao što su depresija i anksioznost. U tim slučajevima su od velikog značaja grupe podrške koje organizuju lokalne zajednice. Istovremeno se rade i treninzi kako bi ljudi što bolje naučili da se bave svojim problemima.

Suština lečenja je kognitivno bihejvioralna terapija koja se bori da promeni način na koji obeleli razmišljaju i delaju. Pošto su loša ponašanja naučena ona mogu isto tako biti zaboravljena.

Veoma je važno za svakog obolelog da redovno posećuje pomenute radionice. Pomoću njih poboljšava se društvena interakcija i lakše se prevazilaze problemi svakodnevice.

Prirodni lekovi i terapije koje pomažu

Pored terapije, postoje i prirodni suplementi koji su se pokazali kao veoma efektni kod uklanjanja simptoma ove bolesti. Govorimo pre svega o omega 3 biljnom ulju i vitaminima B6 i C koji na holistički način tretiraju aspergerov sindrom. U nastavku saznajte više o njima.

Omega 3 riblje ulje 

Omega-3 masne kiseline igraju važnu ulogu u lečenju jer mast jača neurološke mostove u mozgu. Uz to one pomažu da mozak bolje koordiniše sa telom i umanjuju nestalna ponašanja. Trebate ga redovno koristiti u ishrani, stoga jedite više morske ribe.

Vitamin B6

Ko god ne uzima dovoljno vitamina B6 često ima periode uznemirenosti, agresivnog ponašanja i neretkodepresije. Za Aspergerov sindrom je bitno to što ovaj suplement ujedno smanjuje i audio-vizuelnu preosetljivost. Taj poremećaj je prilično čest, jer takvim osobama umeju zasmetati i najtiši zvukovi. Ukoliko se ne eliminišu dodatno ih dekoncentrišu.

Vitamin C

Ovaj nutrient poboljšava moždane funkcije, ograničava simptome konfuzije i depresije. Generalno pomaže kod poremećaja ponašanja.  Ukoliko je Aspergerov sindrom već dijagnostikovan, obavezno ga unosite u većim količinama.

Kakve su prognoze za izlečenje?

Postoji čitav spektar korisnih tretmana za Aspergerov poremećaj kod odraslih, koji pomažu u učenju socijalnih veština. Cilj je osposobiti ih da budu sposobni za  prirodnu komunikaciju.

Trenutno, kao i za večinu psihičkih poremećaja tako ni za ovaj ne postoji „lek“. Ali, pojedinci koji nauče kako da savladavaju osnove društvenog ophođenja, mogu voditi normalne živote sa prijateljima i voljenim osobama.

Kod onih koji imaju problematično ponašanje prepisuju se antidepresivi i beta blokatori.

Ukoliko ne možete pronaći u vašoj okolini odgovarajuću grupu za podršku ili treninge, pomoć možete naći i preko interneta. Naime dva momka iz Amerike koja boluju od sindroma su napravila vebsajt pod nazivom „Aspergers Experts“. On služi  za savetovanje i pružanje informacija roditeljima, čija deca boluju od ovog sindroma.

Mnoge poznate osobe imaju Aspergerovu bolest

Veruje se kako je ovim poznatim osobama upravo Aspergerov sindorom pomogao da postanu uspešni u onom što rade. Tajna leži u neverovatnoj koncentraciji i posvećenosti koje mogu razviti. Navešćemo samo najistaknutije ličnosti:

Bil Gejts, američki bilioner i vlasnik Microsofta.

Alfred Hičkok, engleski reditelj i producent.

Isak Njuton, britanski fizičar koji je otrkrio silu zemljine teže.

Albert Ajnštajn, nemački fizičar i dobitnik Nobelove nagrade.

Hans Kristijan Andersen, danski autor i pisac bajki.

Volfgang Amadeus Mocart, poznati austrijski kompozitor.

Kao što vidite, ovaj aspergerov sindrom može otežati život, ali istovremeno i pružiti priliku za razvijanje neverovatnih sposobnosti. Kako biste što bolje razumeli ovu tematiku pročitajte i naš članak o anksioznosti.