opsesivno kompulzivni poremecaj simptomi | lecenje

opsesivno kompulzivni poremecaj lecenje

OPSESIVNO KOMPULZIVNI POREMECAJ 

Opsesivno kompulzivni poremecaj, ili skraćeno OKP, manifestuje se u više oblika, a sve njih karakterišu opsesivne misli praćene različitim radnjama (kompulzijama), koje za cilj imaju smanjenje napetosti obolele osobe. Ono što opsesivno kompulzivni poremecaj razlikuje od ostalih anksioznih poremećaja, kao što su fobije ili panični napad, jeste činjenica da opsesije ne zavise od volje pacijenta,koji je uglavnom svestan njihove neutemeljenosti, međutim, ne može da ih se oslobodi uprkos svom kritičkom odnosu prema njima. Kompulzije ili prisilne radnje smanjuju teškoće i neprijatnosti izazvane opsesivnim mislima, stvarajući osećaj olakšanjate prolazne i kratkotrajne sigurnosti.

OPSESIVNO KOMPULZIVNI POREMECAJ SIMPTOMI BOLESTI

OKP simptomi nekad se javljaju  iznenada, ali češće se razvijaju postepeno, mesecima, pa čak i godinama. Simptomi OKP uglavnom nastaju kao posledica bezazlenih ritualnih radnji, koje s vremenom prerastaju u ozbiljnu obavezu, narušavajući pritom  kvalitet života bolesnika, da bi na kraju postale ozbiljan problem koji zahteva adekvatno lečenje. Najčešći znaci koji ukazuju da neko ima opsesivno kompulzivni poremecaj  i da je od istog oboleo, jesu preokupacija redom, organizacijom, poštovanjem pravila i rasporeda, perfekcionizam, apsolutna posvećenost poslu i nefleksibilnost u ponašanju i stavovima. Još neke tipične opsesivne misli jesu: strah od prljavštine i zaraze, sumnjičavost, agresivne misli, strah od pravljenja greške. Najrasprostranjenije opsesivne misli najčešće prate kompulzivne radnje kao što su: nekontrolisano pranje ruku i čišćenje, potreba za ravnotežom, ponavljanje određenih pokreta, brojanje i redanje objekata po rasporedu znanom samo pacijentu. OKP  u težim slučajevima karakterišu čak i fizički simptomi u vidu gubitka kose, tikova te zapaljenja kože usled konstantnog pranja ruku. Sadržaj opsesija može biti različit i neretko je povezan s onim što se trenutno dešava u bolesnikovom životu. Može biti povezan s religijom, prenosivim bolestima, vremenskim neprilikama… Opsesivno kompulzivni poremecaj se u praksi  dovodi u veze sa gubitkom kontrole, detaljima i simetrijom, smrću,čistoćom, fizičkim povredama, agresivnim i seksualnim sadržajima ili odlukama koje trebamo doneti. Ne treba zanemariti ni strah od  nastupajuće agresivnosti,  kao i iznenadnog nekontrolisanog i društveno neprihvatljivog ponašanja ili čak i povređivanja drugih.Važno je naglasiti daje većina bolesnika svesna iracionalnosti svojih misli i ponašanja, ali su prisiljeni da ih izvršavaju kako bi suzbili paniku i prožimajući strah.

ZIVOT U STRAHU I OPSESIVNO KOMPULZIVNI POREMECAJ

Osoba koja ima opsesivno kompulzivni poremecaj  izvršava različite zadatke s ciljem da oseti olakšanje od napetosti koju joj stvaraju opsesije. Njenom okruženju se ovi zadaci čine, u najmanju ruku, čudnim ili nepotrebnim,no oboleli ih doživljava kao izuzetno važne. Na primer: neprestano proveravanje da li je automobil zaključan pre nego što ga želimo ostaviti na parkingu, gašenje i paljenje svetla određeni broj puta pre napuštanja prostorije, pranje ruku u određenim intervalima tokom dana.Ukoliko je onemogućeno kompletno izvođenje zacrtanog rituala, ove osobe osećaju snažnu neprijatnost, uznemirenost ili paniku, a sve zbog sasvim iracionalne ideje da će se nešto strašno dogoditi ukoliko se početna ideja ne sprovede u delo. Takve crne misli i radnje oduzimaju im znatnu količinu slobodnog vremena, što negativno utiče na njihov porodični život i radnu sposobnost, a kao krajni ishod ovog stanja moguća je i depresija.

OPSESIVNO KOMPULZIVNI POREMECAJ UZROCI 

Za opsesivno kompulzivni poremecaj lekarska praksa još uvek nije spoznala tačne uzroke nastanka, a glavni spor vodi se oko pitanja da li se radi o psihološkom ili neurološkom poremećaju. Pojedina istraživanja sugerišu da su osobe koje burno reaguju na stresne životne događaje sklonije ritualnom ponašanju i česće imaju prisilne misli, ali takve tvrdnje zasad nisu dobile validnu naučnu potvrdu.

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA ZA OPSESIVNO KOMPULZIVNI POREMECAJ  ?

Da bi nekoj osobi bio dijagnostikovan opsesivno kompulzivni poremecaj, mora dve nedelje (ili duže) imati „punu glavu“ opsesivnih misli i izvršenih pratećih kompulzivnih radnji, koje kod nje izazivaju patnju, neprijatnost, stres i ometaju svakodnevne obaveze, uključujući narušavanje međuljudskih odnosa i drugih društvenih aktivnosti. Dijagnostika OKP vrlo je nezahvalan posao za lekara, jer su pacijenti često nevoljni da pričaju o pojedinostima svog stanja, izbegavaju detaljno opisivanje simptoma zbog straha od osude. Neretko su opsesije obolelih ljudi povezane sa idejom da će se otkrivanjem simptoma osramotiti i ponašati tj.neprilagođeno, kao da će ih i drugi zbog toga odbaciti, a kao posledica tog straha javljaju se povlačenje i socijalna izolacija .To su najuvreženiji razlozi što opsesivno kompulzivni poremecaj ostaje neprimećen, a često i neprihvaćen od sredine u kojoj žive.Jedan od ciljeva ovakve metode ujedno je i rešenje kako se osloboditi straha od bolesti ?

OPSESIVNO KOMPULZIVNI POREMECAJ LECENJE

Opsesivno kompulzivni poremecaj ličnosti  je neurotski – anksiozni poremećaj, manifestuje se kroz dugotrajnu preplavljujuću strepnju koju prati iracionalni strah. Istraživanja pokazuju da na pojavu OKP-a deluje niz genetskih i sredinskih faktora, ali da konkretan odgovor na to šta ga izaziva još uvek ne postoji.Ono što opsesivno kompulzivni poremecaj razlikuje od drugih anksioznih poremećaja jeste činjenica da su napetost i strahovi povezani s prisilnim mislima – opsesijama – koje osoba
ponavlja iako to ne želi. Takva osoba prepoznaje ove misli kao iracionalne, te na razne načine pokušava da ih izbegne ili potisne, ali često u tome ne uspeva, pa one nastavljaju da prodiru u um satima, danima, nekada i duže od toga. Opsesivne misli često prati strah od potencijalne agresivnosti, kao i od mogućnosti povređivanja drugih ili iznenadnog nekontrolisanog i društveno neprihvatljivog ponašanja(vikanja, psovanja i si.). Za mnoge ljude jedino rešenje postaje obavljanje nekog rituala ili stereotipne radnje kojim će se takve misli neutralisati, smanjiti stah, a potencijalna opasnost izbeći. Osoba pritom uviđa da su ovi rituali preterani ili nerazumni, ali veruje da mora sve da ih obavi ukoliko želi da otkloni opasnosti i samim tim umanji anksioznost. Usled tako sniženog stepena kontrole, ovakvi rituali i aktivnosti nazivaju se kompulzivne ili prisilne radnje. Bolesnik ih ponavlja iako to ne želi zbog toga što zna da će se osećati nepodnošljivo ako ih ne sprovede u delo.

opsesivno kompulzivni poremecaj simptomi
OKP lecenje ima dva glavna pristupa :  medikamentozni, u obliku antidepresiva koji deluju na hemijske reakcije u mozgu, i psihoterapija, čiji je cilj da se preispitaju uverenja opsesivne osobe o osećanjima ljutnje, zabrinutosti, sumnje, samoprezira, inferiornosti, doživljaju zadovoljstva… Tokom terapije slabe se delovi ličnosti koji postavljaju stroge moralne kriterijume. Osoba koja ima opsesivno kompulzivni poremecaj uči da razlikuje grešku od greha, a sebe od svog postupka. Najvažnije je da shvati da, čak i onda kad zaista uradi nešto pogrešno i loše, to ne znači da je loš i zao čovek.

OPSESIVNO KOMPULZIVNI POREMECAJ KOD DECE I ODRASLIH 

Opsesivno kompulzivni poremecaj se najčešće javlja tokom adolescencije ili ranog odraslog doba, između 18. i 25. godine, a nisu retki slučajevi ni obolevanja u detinjstvu. Različite studije pokazuju da od ovog poremećaja pati od dva do tri odsto populacije, a izvesno je da on ne poznaje polne razlike – od njega podjednako pate i muškarci i žene. Problem s mladim i odraslim osobama jeste to što one nerado govore0 svom stanju, dok deci, s druge strane, uglavnom nije jasno šta im se događa. Zajedničko im je to što njihov život može biti jednako narušen simptomima i neadekvatnim tretiranjem poremećaja.

Obavezno pročitajte i sledeće tekstove:kako smanjiti stres,anksioznost simptomi ,šta je paranoja i kako se leči…

STA JE OPSESIVNO KOMPULZIVNI POREMECAJ I KAKO SE LECI 

loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

Nastavljajući koristiti stranice, pristajete na korišćenje kolačića Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Zatvori