klimatske promene na zemlji

KAKO KLIMATSKE PROMENE UTIČU NA ZDRAVLJE

Klimatske promene na zemlji primećujemo svi  i svakodnevno osećamo posledice istih. Svedoci smo da nisu u pitanju samo kratkoročne promene vremena : godišnja doba se jedva razlikuju jedno od drugog ,česte su suše,poplave,cunamiji i druge vremenske neprilike,koje su ranijih godina bile prava retkost.U ovom tekstu se nećemo baviti ni teorijama zavere kao što su  :kemtrails(zaprašivanje iz vazduha), haarp sistem u Srbiji ( o kojem se donedavno puno pisalo) i kontrola vremena nad stanovništvom Balkana.Priznajemo te teme su veoma privlačne,kao i puno puta osporavano globalno zagrevanje planete,sve one bude interesovanja mnogih,pa i naših čitalaca. Mi ćemo se baviti se posledicama koje klimatske promene ostavljaju na ljude…

KLIMATSKE PROMENE U SRBIJI 

Efekti klimatskih promena sve su očigledniji, ali je pitanje kako oni konkretno utiču na zdravlje ljudi. Kod nas u Srbiji još uvek nisu sprovedene detaljne analize i procene posledica koje klimatske promene imaju na zdravlje , ali se registruje da u toku izuzetno toplih ili hladnih talasa pomoć lekara učestalije traže hronični bolesnici, stare osobe i deca. Reklo bi se
da je meteoropatija (pogoršanje simptoma hroničnih bolesti, a kod sasvim zdravih ljudi uzrokuje: hronični umor, nagle promene raspoloženja, smanjenu koncentraciju, apatiju, nesanicu, fantomske bolove…) prestala da bude zdravstveni sindrom s apstraktim uzrocima i stanjima te postala bolest od koje, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, pati čak 30 odsto svetske populacije i on se svakodnevo povećava,što svakako nije dobro ,niti obećavajuće. Međutim, pored očiglednih efekata koje izazivaju drastične promene vremena, postoje i neki „nevidljivi“ uticaji na zdravlje, koji će se tek ispoljiti na narednim generacijama koje dolaze,tako da je zaštita živote sredine od presudnog značaja za opšte zdravlje stanovništva.

ZAŠTO TREBA PRATITI KLIMATSKE PROMENE U SVETU

Značaj praćenja klimatskih promena i njihovog uticaja na čoveka je tema koja je okupirala naučne zajednicu širom sveta.Do kog je stepena populacija u stanju da se adaptira na klimatske promene na zemlji pošto to određuje njenu ranjivost na uticaje budućih klimatskih promena ? Vulnerabilnost(osetljivost prema zarazama) populacije, koja je uslovljena promenama u meteorološkim faktorima, može podstaći promene pojedinih bolesti čak i ukoliko ne beležimo predominantne klimatske uslove. Glavnu ulogu u tome igraju direktni efekti izloženosti niskim i visokim temperaturama, posledice na zdravlje u vreme ekstremnih pojava (poplava, jakih vetrova, suša), povećanje učestalosti bolesti koje se prenose preko vode i hrane te geografske promene. Prioriteti manjeg značaja jesu druge bolesti koje prenose vektori, uključujući krpeljni encefalitis, Lajmsku bolest, Toscana virus, aeroalergene, posebno polen, bolesti koje prenose glodari, kao i hantavirus i leptospiroza, štetno cvetanje algi i biotoksina.

KLIMATSKE PROMENE POSLEDICE 

Naučnici smatraju da nema zdravstvenog aspekta na koji klimatske promene ne deluju, počev od onih najočiglednijih,kao što su kardiovaskularne bolesti (porast mortaliteta u vreme toplotnih talasa i smrt usled toplotnog udara) ili alergijski rinitis i bronhijalna astma (meteorološki parametri utiču na distribuciju i sezonsku proizvodnju alergena).Pošto meteorološke prilike i klimatske promene u svetu utiču na koncentraciju zagađujučih materija u vazduhu. gledano dugoročno, to za posledicu može imali povećanje broja oboleiih od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti.U narednim godinama,usled promena klime kako tvrde stručnjaci, očekuje se i porast učestalosti različitih zaraznih bolesti (malarije, bolestikoje prenose glodari i krpelji, te oboljenja koja se prenose putem kontaminirane hrane i vode),budući da visoke temperature skraćuju vreme razvoja patogena u vektorima i povećavaju opasnost od njihovog prenošenja. Na primer zbog visokih zimskih temperatura izvesno je preživljavanje određenih organizama koji izazivaju bolesti, a s druge strane, ekstremne padavine mogu uticati na prenošenje izazivača bolesti(poplave doprinose porastu populacije komaraca i dovodedo epidemija). Takođe usled elementarnih nepogoda može doći do zagađenja izvorišta vode. Tako klimatske promenenajdirektnije utiču i na snabdevenost vodom i njen kvalitet. Međutim, nikako ne treba zaboraviti ni psihološki aspekt klimatskih promena, jer situacije poput poplava, kada ljudi strepe za živote i imovinu, povećavaju posttraumatski stres i izazivaju različite psihičke poremećaje. Stoga nam zaštita životne sredine mora postati prioritet.

ELEMENTARNE NEPOGODE – ZAŠTITA I PREVENCIJA

Iako ova predviđanja deluju kao apokaliptična horor priča, to je izvesnost na koju se možemo pripremiti detaljnom analizom i planom kojim se može preduprediti najgori scenario. Ovaj plan podrazumeva sistemski pristup zaštiti od elementarnih nepogoda, kontrolu vektora bolesti (insekti, glodari…), izgradnju održivih sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, edukaciju stanovništva, kao i ličnu odgovornost pojedinca (zdravstvena kultura, higijena, ekološka i društvena odgovornost).U narednim godinama očekuje se porast učestalosti različitih zaraznih bolesti, budući da klimatske promene ,pre svega visoke temperature skraćuju vreme razvoja patogena u vektorima i povećavaju mogućnost njihovog prenošenja..

Naučnici tvrde da se opasnosti ne završavaju ovde. Naime, nikako ne treba zaboraviti ni kompleksne zdravstvene probleme poput gladi, neuhranjenosti i nedostatka mikronutrijenata. Sve ove teškoće mogu nastupiti usled poplava ili suša. koje mogu izazvati nestašicu hrane ili pak smanjili nutritivnu vrednost poljoprivrednih proizvoda.Preporučujemo da pročitate članak: da li ste meteoropata ?