Nordijska dijeta i ishrana

NOVA NORDIJSKA DIJETA ZA MRŠAVLJENJE

Za razliku od ranijih regionalnih trendova u ishrani, ovaj program, poznat kao nova nordijska dijeta, ima podjednako utemeljenje u naučnim činjenicama i kulturološkom nasleđu, savršeno je prilagođen uslovima savremenog života, s naglaskom na sve ono što svi znamo da je zdravo – organski uzgajanoj, lokalnoj i održivoj hrani.

Dakle, čija ishrana je trenutni hit u svetu? Pogađate Skandinavska, stoga i toliko interesovanje za ovakav tip ishrane. Na našem podneblju Skandinavija je hit u svakom smislu, ponajviše zbog standarda stanovnika koji tamo žive, pa tek onda zbog svesti o ekologiji, zdravoj životnoj sredini, zbog same prirode i sl.. Opet sa druge strane nordijska dijeta pružiće vam mogućnost da budete zdravi, skinete višak kilograma, gde god da se nalazite, pa i na brdovitom Balkanu…

Kako je nastala nordijska dijeta

Pre šest godina, Univerzitet u Kopenhagenu je angažovao vodeće nutricioniste, kuvare i ekonomiste da smisle način ishrane koji će rešiti sve češći problem s gojaznošću, hroničnim bolestima i uništavanjem ekosistema zbog modernog uzgoja stoke i poljoprivrednih kultura. Ambiciozan plan je takođe nalagao da ova zdrava ishrana bude dovoljno ukusna kako bi stimulisala lokalno stanovništvo da se vrati staroj tradiciji ribarstva i uzgoja stoke na farmama. Rezultat je bila nordijska dijeta i ishrana u kojoj se naglašava važnost konzumiranja integralnih namirnica i izbegavanje štetnih ugljenih hidrata, što najviše podseća na ono što bismo jeli kada bismo namirnice nabavljali isključivo od proverenih lokalnih proizvođača hrane.

To bi podrazumevalo pre svega: organski uzgojenu hranu u neograničenim količinama, sveže ulovljenu ribu iz nezagađenih voda, integralne žitarice poput ječma, raži i ovsa, mahunarke, biljke iz divljine, poput pečurki i bobica, divljač iz grupe biljojeda, poput srndaća, i mnogo ulja kanole – ne maslinovog – jer sadrži bolji odnos omega-3 i omega-6 masnoća. Ako pritom odbacite prerađene namirnice, tvorci nove ishrane obećavaju da će se masno tkivo vrlo brzo istopiti. Ispostavilo se da su bili u pravu.

Rezultati brojnih studija pokazali su da je nordijska dijeta pre svega idealna kombinacija zdravih masti, posnih proteina i kompleksnih ugljenih hidrata, te da obezbeđuje hranljive materije potrebne za redukciju telesne mase, a ne samo prazne kalorije koje dodatno uvećavaju broj kilograma.

Koliko skida skandinavska dijeta?

U jednoj danskoj studiji iz 2014. godine, ispitanici koji su sprovodili ovaj način ishrane oslabili su pet kilograma, bez zbrajanja kalorija. Nešto od tih kilograma otišlo je sa stomaka, zahvaljujući činjenici da se nordijska dijeta sastoji u velikoj meri od namirnica koje sagorevaju masti (bobice bogate antioksidansima, integralne žitarice s visokim sadržajem biljnih vlakana i povrće koje eliminiše neprijatnu nadutost stomaka).

Ovaj tip ishrane je višestruko koristan. U najnovijim istraživanjima u kojima se koriste krvni biomarkeri, uočeno je da nordijska dijeta i ishrana znatno snižavaju krvni pritisak i nivoe lošeg (LDL) holesterola te mogu biti puno bolja prevencija srčanih bolesti od drugih tipova ishrane.

Osnovne smernice nordijske dijete

Jedite češće sledeće namirnice:

• Organsko voće i povrće,
• Integralne žitarice poput ovsa, raži i ječma,
• Svezu ribu iz čistih voda,
• Male količine mesa životinja koje pasu travu,
• Biljke iz prirode – bobice, začinsko bilje i pečurke u i izgubite kilograme.

Ređe uzimajte:

• Belo brašno,
• Prerađene žitarice, testeninu i beli pirinač,
• Brzu hranu. Umesto toga kuvajte obroke kod kuće, a ostatke hrane zamrznite,
• Nezdrave masnoće poput transmasti.

Svakih nekoliko godina u javnosti se pojavi neka nova hit dijeta za skidanje kilograma, koja pobudi naše interesovanje za daleka mesta na kojima žive izuzetno vitki, zdravi i pre svega dugovečni ljudi, što nikada nisu čuli za celulit i salo na stomaku. Naučnici uvek imaju dokumentovane dokaze koji potvrđuju koliko su ovi stranci zdraviji
i srećniji, što samo pojačava našu zavist prema njima, ali i želju da usvojimo njihov način ishrane i ostvarimo svoj san o vitkosti.

Ne živite u Oslu – Nema problema prilagodite vaš jelovnik 

Nordijska dijeta smišljena je tako da vam pomogne da se zdravije hranite gde god da živite. Za razliku od drugih programa mršavljenja, koje nalažu radikalnu izmenu ishrane i izbacivanje određenih grupa namirnica skandinavska ishrana je samo podsetnik na zdrave namirnice, koje bi inače trebalo da budu vaš prioritet.Ukoliko su vam određene tipične skandinavske namirnice nedostupne, postoji rešenje kako da ih zamenite, pa da krenemo..

Lingon bobice zamenite brusnicama

• Sićušne, kisele lingon bobice rastu u mnogim oblastima Severne Evrope, ali se teško mogu pronaći u ostalim krajevima sveta. Ipak, brusnice su njihova potpuno ravnopravna zamena u svakom smislu.

Srnetinu zamenite junetinom

• Meso bilo koje vrste divljači nije lako dostupno, premda je izuzetno zdravo zbog toga što ne sadrži holesterol i ima visokohranljivu vrednost, zbog prirodne ishrane ovih životinja. Međutim, junetina ili jagnjetina životinja koje su se slobodno kretale i jele hranu bez hemijskih aditiva, podjednako je dobra opcija u ishrani, što vam preporučuje i nordijska dijeta.

Svežu ribu zamenite konzerviranom haringom

• Haringa, koja je omiljena vrsta ribe ljudima iz Skandinavije, generalno je bogatija omega-3 masnoćama i sadrži manje toksina nego veće vrste riba, kao što su losos i tuna. Potražite u prodavnicama haringu (u konzervi ili staklenkama), samo u slanom rastvoru, i jedite je često. Ako vam je dostupna samo haringa u ulju, ocedite to ulje, a ribu stavite na kuhinjski ubrus da upije masnoću.

Danski raženi hleb zamenite hlebom od semenki ili integralnih žitarica

• Ova vrsta skandinavskog hleba je vlažna, čvrste teksture, ukusna i sadrži više biljnih vlakana i manje dodatog šećera od ostalih vrsta peciva. Skandinavski hleb možete kupiti u prodavnicama organske zdrave hrane i bolje snabdevenim super-marketima, a kao njegovu zamenu možete jesti domaći hleb od 100 odsto žitarica ili s raznovrsnim semenkama (suncokret, semenke lana , semenke bundeve…).

Mirođija zamena taragon ili peršun

• Mirođija je domaća, široko rasprostranjena biljka, koja uspeva gotovo u svim područjima Skandinavije. Za najveći stepen iskoristljivosti sastojaka mirođije, najbolje ju je upotrebljavati u svežem stanju. Ako baš niste fan ovog ukusa, koji je prilično jak zbog visokog sadržaja aromatičnih eteričnih ulja, možete u ishrani koristiti taragon ili peršun.

Iglice četinara zamenite ružmarinom ili timijanom

• U brojnim receptima koje preporučuje nordijska dijeta zastupljene su sveže iglice različitih četinara, da bi jela poprimila ukus njihove smole. Ukoliko vam je ova ideja strana i niste skloni mirisu borovine u jelu, možete koristiti sušeni ružmarin ili majčinu dušicu, koji takođe daju hrani taj „šumski“ šarm.

Anis menjaju kim i komorač

• Nordijski kuvari obožavaju da dodaju jelima kim (ili kumin) i komorač, zbog ukusa anisa. Kupujte ove začine u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane, ali, budući da su iz uvoza, vodite računa o njihovom roku trajanja.

Maslinovo ulje menja hladnopresovano ulje kanole

• Maslinovo ulje nije jedino zdravo ulje na planeti. Ulje kanole je takođe bogato masnim kiselinama (omega-3) koje su zdrave za srce, ali i bolje podnosi visoke temperature (zadržava više korisnih materija) od maslinovog ulja.

Kuvanje s alkoholom i liker od zove

• Cvetno-mirisni liker od zove daje posebnu notu nordijskoj kuhinji. Ako ne možete da nabavite ovo piće, sasvim dostojna zamena za njega jeste sirup od zove, koji se i danas pravi u mnogim kućama (ko još ne voli ovaj ukusni, osvežavajući sok?).

Ne zaboravite još …

• Muskatni oraščić, karanfilić, štapići cimeta i kardamom u mahuni – oni jelima daju izražajniju aromu i oberučke ih preporučuje nordijska dijeta. Za mlevenje pomenutih začina kod kuće koristite rende, secka, mlin za kafu ili avan.

Nordijska dijeta recepti skandinavske kuhinje

Evo nekoliko ideja i recepata koji će vam pomoći da usvojite (i zadržite) ovaj tip ishrane, koje vam predlaže nordijska dijeta..

Pečeni oslić na skandinavski način

Ovo jelo od oslića se ukupno pravi 45 minuta, a za samu pripremu vam neće trebati duže od petnaestak minuta. Predložena količina namenjena je za šest osoba, evo kako se sprema:

Oljuštite i iseckajte na kockice oko 500 grama krompira. Stavite ga u dublju šerpu i prelijte hladnom vodom, a potom ga kuvajte oko pet minuta. Ocedite krompir i sklonite ga sa strane. Izdinstajte jedan iseckan struk praziluka (samo svetlozeleni i beli deo) u manjem tiganju na jednoj kašici ulja kanole (do dva minuta). Umešajte tri iseckane šargarepe i oko 200 grama iseckanog slatkog krompira i začinite s pola kašičice morske (ili košer) soli i mlevenog crnog bibera.Dinstajte i povremeno mešajte dok povrće ne počne da omekšava, oko pet minuta. Dodajte oko litar povrtne supe i smanjite temperaturu. Nastavite da kuvate povrće dok ne omekša, oko osam minuta. Dodajte polovinu krompira koji ste ostavili sa strane, a od druge polovine napravite pire, uz dodavanje potrebne količine povrtne supe. Umešajte to u glavno jelo. Smanjite temperaturu i dodajte malo mleka sa 1 odsto masnoće, pa dobro promešajte. Na kraju dodajte jelu oko 500 grama oslića bez kože, iseckanog na sitne komade. Kuvajte oko pet minuta. Pre služenja jelo pospite svezom mirođijom.

Hranljiva vrednost po porciji: 206 kalorija, 18 grama proteina, 26 grama ugljenih hidrata, 4 grama dragocenih biljnih vlakana, 6 grama šećera, 3 grama masti, 0,5 grama zasićenih masnoća, 384 mg soli. Kako vam se čini nova nordijska dijeta, posle ovog izvanrednog jela verujemo da ćete i dalje praktikovati ovakav vid ishrane, pod uslovom da vam i finansije to dozvole..

Toast skagen recept skandinavske kuhinje

Još jedan dragulj koji nam donosi skandinavska kuhinja, a prepručuje nordijska dijeta je skagen tost (Toast skagen). Jelo se lako priprema za svega 25 minuta i ova količina namenjena je za 10 osoba..

U dubljoj činiji pomešaje tri kašike bezmasnog jogurta ili kiselog mleka, tri kašike sitno iseckane sveže mirodije, dve kašike majoneza sa smanjenim procentom masnoće, kašiku soka od limuna, sveže izrendanu koru od polovine limuna i po četvrtinu kašičice morske ili celerove soli i mlevenog crnog bibera. Dodajte od 36 do 45 već skuvanih gambora (kozica) bez repova (oko 400 grama) i ostavite ovu mešavinu sa strane. Istopite u većem tiganju po kašiku putera i ulja kanole na umerenoj temperaturi. U ovoj masnoći pržite pet parčadi hleba/tosta od spelte, raži ili ovsa, s kojih ste uklonili koricu i presekli ih dijagonalno (10 trouglova), dok ne dobiju zlatnu boju. Prebacite komade pečenog tosta na veći tanjir. Stavite na svako parče istu količinu mase koju ste prethodno pripremili. Pospite skagen tost iseckanom svezom mirodijom. Odmah poslužite.

Hranljiva vrednost po komadu hleba: 123 kalorije, 9 grama proteina, 9 grama ugljenih hidrata, 1 gram biljnih vlakana, 1 gram šećera, 5,5 grama masti, 1,5 grama zasićenih masnoća 489 mg soli.

Dinstani crveni kupus – nordijska dijeta

Za pripremanje jela će vam trebati desetak minuta, a za kompletnu izradu vam treba sat vremena..Količina je namenjena za deset osoba..

Zagrejte dve kašike ulja od kanole u dubljoj, većoj tavi, na umerenoj temperaturi. Dodajte glavicu iseckanog crnog luka i dinstajte dok ne omekša, oko pet minuta. Dodajte kašičicu kima i dve kašičice košer soli i kuvajte dok se ne razvije puna aroma, oko minut. Sada dodajte celu glavicu izrendanog crvenog kupusa, 2,5 dl jabukovog sirćeta i 2,5 decilitra vode. Sačekajte da tečnost skoro provri, a potom smanjite temperaturu i pokrijte posudu. Kuvajte crveni kupus dok ne omekša, oko 25 minuta, uz povremeno mešanje. Dodajte dve izrendane jabuke i nastavite da kuvate (s delimično pokrivenom posudom), još 20 minuta uz povremeno mešanje.

Hranljiva vrednost po porciji: 86 kalorija, 1 gram proteina, 16 grama ugljenih hidrata, 3 grama biljnih vlakana, 7 grama šećera, 3 grama masti, 0 grama zasićenih masti, 407 mg soli.

Nadamo se da vam se recepti koje preporučuje nordijska dijeta dopadaju, te da ćete isprobati neki od ponuđenih, ukoliko vam finansije to dozvoljavaju..