Pesticidi u hrani i vodi štetnost

pranje povrća i voća

Pesticidi u hrani koliko su štetni

Pesticidi omogućavaju efikasan rod voća i povrća, veće prinose i nižu cenu proizvodnje. Istovremeno, njihova primena mora biti odgovorna i bezbedna, kako za ljude i životinje tako i za životnu okolinu.

Ne tako davno guljenje jabuke je smatrano za greh, jer im je kora bila prepuna vitamina. Danas stručnjaci ističu kako od toga imamo više koristi nego štete. Ostaci pesticida (rezidue) i njihovi razgradni produkti svakako su prisutni u povrću i voću. Oni koji zaostanu na poljoprivrednim proizvodima izražavaju se u miligramima po kilogramu hrane.

Zašto su pesticidi u hrani štetni i koliko su opasni po ljudsko zdravlje, saznajte u nastavku teksta.

Koliko je upotreba pesticida štetna?

U cilju uklanjanja štetočina i poboljšanja prinosa biljaka, svake godine širom sveta potroši se oko dva i po miliona tona pesticida. Savremena proizvodnja nezamisliva je bez upotrebe ovih hemikalija. One su posebno formulisane za uništavanje insekata, gljivica, korova, virusa, bakterija, kao i glodara.

Nažalost, pesticidi u hrani deluju dugoročno i na zdravlje ljudi. Efekti štetnog dejstva najčešće ne ispoljavaju odmah već nakon dugogodišnje upotrebe.

Danas je jabuka, koja je oduvek bila simbol  zdravlja, na vrhu liste plodova s najvećim zaostatkom pesticida. Najbolji primer su upravo jabuke, koje smo nekad sa slašću jeli zajedno sa korom. Danas ih moramo guliti, jer se najveći ostatak pesticida nalazi upravo u njihovoj kori.

Drugi način kako možemo izbeći unošenje prekomerne količine ovih štetnih supstanci jeste upotreba organskih plodova. Stoga se savetuje kupovina voća i povrćaod proverenih proizvođača.

Uz  sve navedeno neophodno je temeljno pranje plodova kako bi se svi pesticidi u voću i povrću uklonili. Za ovu namenu postoje posebni rastvori za pranje. Njih možete napraviti od sastojaka koje svako od nas već ima u svojoj kuhinji.

štetni pesticidi u povrću

Začarani krug opasan po čovečanstvo

Uzgajivači poljoprivrednih proizvoda većinu problema s kojima se suočavaju rešavaju pomoću pesticida. Međutim štetočine vrlo brzo razvijaju otpornost na njih. Tada su poljoprivrednici prinuđeni upotrebiti nova i sve otrovnija sredstva.

Prekomerna upotreba hemijskih pesticida uništava korisne mikroorganizme u zemljištu. Samim tim se
smanjuje njegova sposobnost da se obnavlja. Upravo iz ovog razloga dolazi do većeg prodora štetočina u tlo, pa se povećava i potreba za većim dozama.

Na ovaj način stvara se začarani krug, koji je profitabilan za agrohemijsku industriju. Međutim sve to je vrlo opasno po čitavo čovečanstvo. Pesticidi u hrani nikako nisu dobri po naše zdravlje. Saznajte u kom voću i povrću ih najviše ima.

Najprljavije su jabuke, jagode, grožđe i celer

Već duže vreme jabuka, nekadašnja kraljica voća, zauzima prvo mesto po sadržaju ostataka pesticida. Osim što se tokom proizvodnje prskaju više od 20 puta, one se tretiraju hemijskim preparatima i nakon berbe. Jedino tako se mogu duže čuvati u skladištima.

Pored njih, na listi najzagađenijih plodova jesu i celer, čeri paradajz, jagode, grožđe, breskve, spanać, krastavci. Pesticidi ne zaobilaze ni paprike babure, ljute papričice, nektarine i krompir.

Međutim, nisu samo voće i povrće zatrovani pesticidima. Na toj listi su i hleb, meso, mleko, jaja, sokovi, pića, žitarice…

Zelena salata iz plastenika se obavezno prska

Prema nekim istraživanjima zelena salata i ovas našli su se takođe na listi najzagađenijih. Stručnjaci ističu kako je češće prskanje potrebno ako se ona uzgaja u plastenicima.

Na našem tržištu najzastupljenija je upravo ona koja dolazi iz zatvorenih prostora. Uzgred, kod takve salate uslovi za razvoj sive patogene plesni su i najpogodniji. U pitanju je gljiva koja za samo nekoliko dana može uništiti plod ukoliko se on adekvatno ne zaštiti. U tom slučaju pesticidi su neophodni.

Zato je salatu potrebno prskati fungicidima, kao i protiv plamenjače i štetočina, i sve to više puta. Jedan od problema jeste i to što se bere samo 45 dana nakon rasađivanja. Tako ju tom kratkom periodu ona tretirana mnogo puta. Što je najgore, mi jedemo upravo onaj deo biljke koji se najviše tretira – list.

Ovo je svakako mnogo gore nego u slučaju krompira. Kod njega se tretiraju listovi, a mi jedemo plod koji raste pod zemljom i koji pre jela gulimo.

Često je zelena salata koju kupujemo prskana svega nedelju dana pre naše kupovine. Zato je temeljno pranje iste veoma važno. Perite je, list po list, a još je bolje ako možete nabaviti salatu organskog porekla.

Pesticidi u citrusnom voću

Pesticidi u hrani nisu nikakva novost, gotovo svaka namirnica ih ima, pa tako i citrusno voće. Iako je ono prepuno vitamina i korisnih nutrijenata u njihovoj kori ima razne hemije.

Limun, narandža i mandarina sadrže velike količine pesticida na kori. Zbog toga na deklaracijama stoje upozorenja da kora nije za jelo. Ipak, domaćice se ne obaziru puno na to, pa iste dodaju u različite poslastice.

Pesticidi u voću su najzastupljeniji upravo na kori, a naša najveća greška je što plodove pre upotrebe ne peremo. Smatramo kako nema puno smisla prati nešto što ćemo pre jela oguliti. Međutim, isti taj oguljen plod diramo neopranim rukama u kojima smo ga držali pre odstranjivanja kore. Zato je citruse potrebni prati na isti način kao i drugo voće, čak i dosta temeljnije.

Koji plodovi sadrže najmanje pesticida

Većina plodova koje najčešće koristimo u ishrani nalazi se na „crnoj“ listi.  Ipak  postoji i kraći spisak onih koji se smatraju najbezbednijim za upotrebu. Oni imaju niske sadržaje zaostalih pesticida. Među njima su: kukuruz, crni luk, grašak, dinja, ananas, špargla, avokado, kupus, plavi patlidžan, kivi i grejpfrut.

Kako oprati voce i povrće od pesticida

Pesticidi u hrani se ne mogu tako lako ukloniti kako se to nekima čini. Gotovo nijedan način pranja neće ukloniti sve njihove ostatke, ali svakako može smanjiti ukupnu količinu. Ono što svi znamo jeste da plodove temeljno treba prati običnom vodom. Ipak, pranje je još efikasnije ako se u nju dodaju i drugi sastojci.

Rastvor vode sa sirćetom

Na tri dela vode ide jedan deo sirćeta. Voda treba biti topla, nikako vruća. U ovaj rastvor možete dodati i kašiku soli ili limunov sok – na 250 ml vode ide kašika limunovog soka.  Nakon desetak minuta postiže se željeno dejstvo i voće možete isprati običnom vodom.

Plodove treba prati neposredno pre upotrebe. Na ovaj način se nakon potapanja u vodu i otklanjanja pesticida skraćuje njihov rok trajanja, tj. plodovi brže trule.

Soda bikarbona uklanja štetne hemikalije

Dok se sirćetom stvara jaka kisela, natrijum bikarbonat stvara snažnu baznu sredinu. Ona jednako efikasno uništava pesticide s namirnica.

Na šolju vode idu dve kašike sode bikarbone, a u ovu mešavinu može se dodati i kašika limunovog soka. Ako pomešate sirće i sodu, dobićete još moćnije sredstvo, koje uklanja i pesticide i vosak s plodova.

Za namirnice prekrivene voskom potrebno je pomešati kašiku sode bikarbone, pola šolje sirćeta i šolju vode. Pesticidi u voću i povrću se pomoću ovog sredstva veoma efikasno uklanjaju.

Temeljno perite povrće i voće

Kako bi se smanjili rizici od neželjenih dejstava, voće i povrće treba temeljno prati. S lisnatog povrća uklonite spoljašnje listove i perite svaki list ispod mlaza vode. Cvetove karfiola i brokolija nežno operite četkicom pod mlazom.

Bobičasto voće pregledajte detaljno pa zatim odstranite nečistoće i oštećene bobice. Ostatak voća saperite neposredno pred upotrebu pod blagim mlazom tekuće vode.

Izloženost pesticidima može biti veoma opasna

Danas se smatra da rizik upotrebe pesticida premašuje koristi njihove primene. Savremeni uslovi proizvodnje hrane su sve rizičniji, naročito u svetlu globalnih klimatskih promena. Mogućnosti za organski uzgoj voća i povrća postoje, ali oni trenutno nisu dovoljni za celokupnu populaciju. Mora se puno više raditi na tome.

Pri tom, pojedini pesticidi u hrani su kancerogeni, neurotoksični ili teratogeni (oštećuju fetus). Oni mogu biti veoma opasni po čovekovo zdravlje.

Postoje dva osnovna načina izloženosti pesticidima: hronična (dugotrajna) i akutna (kratrajna izloženost).

Rizik od izloženosti procenjuje se za pojedinačne hemikalije. Dok kumulativni rizik od izloženosti smeši pesticida još nije moguće proceniti.

Poseban oprez za decu, bebe i trudnice

Prilikom pripremanja povrća i voća za bebe, malu decu i trudnice odstranite vodu u kojoj se isto kuvalo. Ono može sadržati štetne količine ostataka pesticida.  Voće je najbolje oguliti, jer se u kori akumulira najviše štetnih materija.

Za sve vrste hrane zakonom je propisana maksimalna dozvoljena koncentracija (MDK) rezidua pesticida. Najniža je za hranu namenjenu odojčadi i maloj deci. Hemikalije kojima smo izloženi preko hrane i životne sredine mogu imati veći ili manji toksični uticaj.

Nastavljajući koristiti stranice, pristajete na korišćenje kolačića Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Zatvori