paranoja simptomi | paranoidna psihoza

paranoidni poremećaj ličnosti

PARANOJA SIMPTOMI I LECENJE

Paranoja simptomi su u svom intenzivnom, izraženom i kliničkom obliku dosta retka pojava među populacijom , često se pravi greška između pravih paranoika i osoba koje imaju paranoidne crte ličnosti – u pitanju su zdrave osobe koje su stalno na oprezu,kritički nastrojene i sumnjičavije od ostalih.

PARANOJA SIMPTOMI

Simptomi paranoje se mogu relativno lako uočiti,evo daćemo vam nekoliko primera.Osoba iz vaše okoline stalno vam sugeriše da pazite šta pričate preko telefona – možda neko prisluškuje,u toku razgovora na ulici vaš sagovornik se bojažljivo osvrće i motri na „sumnjive likove“? Priče da ih neko prati i proganja deo su svakodnevice ovih bolesnika, ali paranoja simptomi  se ne prepoznaju pri prvom kontaktu sa ovakvim osobama, jer se sumanute ideje odnose na samo jednu, konkretnu temu, dok na svim drugim životnim poljima osoba razmišlja jasno, logično i povezano.

PATOLOSKA LJUBOMORA

Jedna od takvih tema može biti, recimo, ljubomora. Paranoik je uveren da ga partner vara i u svakoj, najbanalnijoj situaciji oseća preljubu. Na primer, ako partner kuca SMS poruku – sigurno je šalje ljubavniku, kasni s posla – to je zbog ljubavnog sastanka,partner se sređuje pred odlazak na posao- sigurno želi nekome da se dopadne.Rećićete da su u ovom slučaju paranoja simptomi 100% prisustni,e da li je baš tako….

STA JE PARANOJA

Paranoja je veoma teška,ali, na sreću, retka duševna bolest, koja najčešće pogađa osobe između 30 i 45 godina, iako se može javiti i ranije. Poreklo ovog poremećaja nije poznato, ali se kao mogući uzroci navode povrede glave, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, stres,traume ,genetika i struktura ličnosti.Paranoja bolest se  karakteriše sa sumanutim idejama koje su pogrešne, nerealne i ne podležu korekcijama. To znači da paranoična osoba veruje u svoju zamisao i ne prihvata nikakva druga logična objašnjenja. Tako bolesnik može verovati da ga neko prati, sprema zaveru protiv njega ili mu čita misli, kontroliše osečanja, misli i pokrete, upravlja njegovim ponašanjem na energetskom nivou i slično.

PARANOIDNA PSHIHOZA SIMPTOMI 

Paranoidna psihoza se uglavnom  ogleda kroz nizak nivo samopoštovanja obolelog. Paranoik  se duboko u sebi oseća slabom, inferiornom i neuspešnim, te se grandioznost i osećaj posebnosti, koji često prezentuje, može razumeti kao kompenzatorni (zamenski) mehanizam osećaja inferiornosti. Ljudi s ovim poremećajem retko traže pomoć psihijatra, a lekaru ih obično dovodi neko iz njihove okoline kada oseti prezasićenje bolesnikovim optužbama, ili pak dolaze pod pritiskom poslodavca odnosno bračnog druga. Čak i kada dobrovoljno pristanu na lečenje, uvereni su da nemaju psihičke poteškoće i da to nisu paranoja simptomi, već da su ih drugi izneverili.

PARANOIDNI POREMEĆAJ LIČNOSTI

Paranoidna psihoza  nije jedini poremećaj ,osim nje postoje i takozvani paranoidni poremećaj ličnosti, paranoidne crte ličnosti i paranoidna adaptacija ličnosti. Osobe sa paranoidnim poremečajem su inteligentne i veliki perfekcionisti, pritom su sumnjičave i veruju da su samo one pravedne.Veoma često imaju izlive besa, ali im ideje ne prelaze u sumanutost. Paranoidne crte uključuju paranoidni poremećaj, ali u znatno manjoj meri. Ljudi sa paranoidnom adaptacijom ličnosti veoma su inteligentni, sumnjičavi i teže perfekcionizmu,ali to ne remeti njihov svakodnevni život i dobro se uklapaju u porodicu i društvo.

PARANOJA SIMPTOMI ILI NORMALNO STANJE – GDE SU GRANICE ?

Neki stručnjaci ističu da se danas pojam paranoja olako koristi i da se ljudi često neopravdano etiketiraju ovim poremećajem. Vrlo je važno da se napravi razlika između osoba koje su obolele (kod kojih su prisutni paranoja simptomi) i onih koje su zdrave, ali pritom suviše sumnjičave. Paranoik veruje da je žrtva određenih ljudi ili organizacija koje ga proganjaju,dok su preterano sumnjičavi ljudi tome da svaku situaciju dobro proanaliziraju i vide da li u tome možda „čuči“ neka opasnost. Potreba da se stvari detaljnije proveravaju, uz povećanu dozu opreza, nije nužno negativna osobina, jer čovek detaljnije analizira poruke koje dobija, što može biti relativno konstruktivno. Kada ta potreba postane izraženija, može ugroziti osobu i njenu okolinu a da pritom još uvek nije reč o patologiji. Ukoliko, međutim, pređe u patološki sistem razmišljanja, to jest  ako čovek u nekim odnosima i situacijama vidi opasnost i počinje da preduzima mere kako bi se zaštitio ili oslobodio neprijatelja – tada je reč o paranoji.Kada bismo svaku sumnjičavu osobu koja pazi šta priča nazivali paranoičnom, došli bismo do zaključka da vlada epidemija paranoje. Srećom, paranoja simptomi u tom izraženom obliku su veoma retki, ali, s druge strane, veliki broj ljudi ima paranoidne crte ličnosti – stalno su na oprezu,kritični su i nepoverljivi. Zato, bolje ne postavljajte sami dijagnozu osobama iz svoje okoline, već se, ako posumnjate na ovaj poremećaj, obratite stručnom licu koje će postaviti preciznu dijagnozu, a samim tim i propisati terapiju, ukoliko je to potrebno.

PARANOJA LECENJE

Lecenje paranoje je poprilično specifično,zbog pacijentove sumnjičavosti, grupna terapija nipošto nije dobra metoda izbora. Terapija se mora bazirati na individualnom pristupu, iako je to veliki izazov za psihijatre i psihoterapeute jer se ne smeju odmah tražiti dokazi bolesti i utvrđivati paranoja simptomi pred pacijentom. Upravo toga što je nepoverljivost paranoika glavna prepreka, prvi korak u lečenju jeste uspostavljanje odnosa sa terapeutom i sticanje međusobnog poverenja. Psihijatar mora zauzeti stavove koji se razlikuju od onih iz bolesnikovog okruženja i ne sme sebe dovesti u poziciju da se brani. Kada se bolesnik malo više otvori, terapeut može početi konkretan razgovor o tome što ga muči i tako mu pomoći da uspostavi balans između osećanja i stvarnosti. U najboljem slučaju,pacijenti mogu otkriti svoju žudnju da budu prihvaćeni, bliski i voljeni, što je povezano s njihovim raspoloženjem i friustracijama iz prošlosti.

paranoja simptomi

KOJE SU VRSTE PARANOJE

O nekima je već bilo reči,ali krenimo redom:

PROGANJANJE

  • Ovo je najčešći oblik paranoje, a zasniva se na uverenju bolesnika da je konstantno izložen neprijateljstvu i nerazumevanju drugih ljudi.

LJUBOMORA

  • označava potpunu nepoverljivot i sumnjičavost prema partneru.

PARNIČENJE

  • Bolesnik uvek ima osećaj nepravde, veruje da mu se ne priznaju zasluge, prava i lične vrednosti. Ove osobe uporno pokušavaju da isteraju pravdu i večito su nezadovoljne.

LJUBAVNA MAHNITOST – EROTOMANIJA

  • takode spada u paranoju, a naziva se još i erotomanija i uglavnom pogađa žene srednje i starije dobi koje veruju da su u njih zaljubljene poznate osobe.

GRANDOMANIJA

  • Grandomanija ili paranoja umišljene veličine stanje je u kome bolesnici sebe nazivaju prorocima i umišljaju da poseduju  natprirodne moći .

HIPOHONDRIJA

  • Umišljena bolest poznatija je kao hipohondrija i danas je dosta zastupljena. Hipohondri su osobe koje veruju da pate od neke bolesti čak i kada sve analize, rezultati i pregledi pokažu da nema traga zdravstvenom poremećaju.Najčešće je u pitanju strah od kancera i drugih teških bolesti.

PARANOJA TEST

Postoji test koji može pomoći kada se posumnja da neko iz okruženja ima paranoidni poremećaj ličnosti. Ukoliko se paranoja simptomi prepoznaju u najmanje četiri navedena kriterijuma, moguće je da osoba pati od te duševne bolesti i da joj je neophodna pomoć psihijatra.

1. Sumnjičavost: bolesnik bez ikakvog osnova veruje da ga drugi ljudi iskorišćavaju i da žele da ga obmanu.
2. Okupiranost neopravdanim sumnjama u lojalnost prijatelja i poslovnih saradnika.
3. Ne želi da se poverava drugima zbog straha da će ta informacija biti iskorišćena protiv njega.
4. Čak i u dobronamernim sugestijama traži skrivena preteča značenja.
5. Konstantno zamera drugima, ne oprašta uvrede ili Šštetu koju su mu, kako smatra, naneli drugi.
6. Primećuje atak na sopstvenu ličnost ili ugled koji drugi ne uočavaju i brzo prelazi u protivnapad.
7. Često bezrazložno sumnja u vernost partnera.

Povezani tekstovi:anksioznost i anksiozni poremećaj.

PARANOJA SIMPTOMI I PARANOIDNI POREMEĆAJ LIČNOSTI

loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

Nastavljajući koristiti stranice, pristajete na korišćenje kolačića Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Zatvori