Šta je Alchajmerova bolest i kako se leči

Alchajmerova bolest simptomi i lečenje

Alchajmerova bolest dobila je naziv po nemačkom psihijatru Alojzu Alchajmeru, koji je ovaj poremećaj prvi opisao. U početku je smatran psihičkim stanjem koje se javlja kod mladih ljudi. Kasnije je utvrđeno da oboljenje nastaje između ostalog i kao posledica genetskih poremećaja.

Staračka demenicija po kojoj je bolest prepoznatljiva prisutna je kod oba pola. Ipak, nešto je češća kod ženske nego muške populacije, a sve je prisutnija i među mladima.

Šta je uzrokuje, koji su prvi simptomi Alchajmerove bolesti i kako se ista može lečiti, saznajte u nastavku.

Šta je Alchajmer i po čemu je karakterističan

Alchajmerova bolest je veoma specifična. Ona postepeno uništava nervne ćelije i veze između njih u kori mozga. Zapravo dolazi do stvaranja naslaga izmenjenih takozvanih amiloidnih proteina u mozgu i oni remete prenos signala.

Uglavnom se javlja kod osoba koje su starije od 65 godina, a oni sa 90 godina obolevaju čak u preko 50 odsto slučajeva. Što je izuzetno visok procenat. To nije prirodni deo starenja, ali rizik za njen nastanak sa godinama raste.

Ovo oboljenje vremenom dovodi do otežane komunikacije, izgovaraju sve manje smislenih rečenica, ali je i razumevanje slabije. Javljaju se promene u ponašanju, oboleli postaju nezainteresovani, a često i agresivni. Takoreći oni gube inicijativu i sve više se oslanjaju na drugu osobu u obavljanju uobičajenih aktivnosti. Ne mogu povesti samostalno brigu o sebi.

Recimo i to da se Alchajmerova bolest kod mladih osoba sve češće dijagnostikuje. Ipak, postoje i neki važni preduslovi za to.Tako, recimo osobe sa Daunovim sindromo imaju povećan rizik za njen nastanak. Znatno se ređe javlja kod mlađih od pedeset godina, svega u 4 do 5 posto slučajeva.

Najuspešnije se može tretirati u ranim fazama, stoga su rano otkrivanje i pravovremene terapije ključna stvar.

Koji su mogući uzroci za nastanak Alchajmerove bolesti

Kada je posredi Alchajmerova bolest uzroci joj nisu pouzdano utvrđeni. Ali se zna kako žene češće oboljevaju nego muškarci. Smatra se do njenog razvoja dolazi zbog više faktora koji deluju zajedno.

Rizik je veći kod osoba koje boluju od artritisa, lošeg vida i oni skloni čestim prelomima kostiju. Zatim neka druga oboljenja takođe utiču na razvoj demencije, kao što su depresija, hipertenzija, ali i štetni uticaji na čoveka iz spoljašnje sredine.

Naravno loša ishrana i manjak fizičke aktivnosti utiču kako na opšte zdravlje tako i na funkcije mozga. Prerađena hrana šteti, zatim ona sa mnogo šećera, bogata lošim mastima (trans-masne kiseline).

Manjak magnezijuma, drugih minerala i vitamina važnih za pravilno funkcionisanje organizma ima loš uticaj na razvoj demencije.

U kojoj meri utiče genetika?

Da li je Alchajmerova bolest nasledna je uglavnom prvo pitanje koje nam padne na pamet. Pretpostavlja se da je oko 70 odsto rizika uslovljeno genetskim faktorima i uključuje mnogo gena. Ukoliko u užoj porodici imate nekoga ko je oboleo, postoji veća verovatnoća za oboljevanje.

Neki naučnici tvrde kako Alchajmerova bolest može nastati kao posledica infekcije. Eksperimentom su miševima usadili moždano tkivo obolelih ljudi. Kod tih životinja su kasnije uočena oštećenja na mozgu karakteristična za ovo oboljenje. Vremenom su se proširla na ceo mozak. Kod onih kojima je usađeno tkivo zdravih osoba nisu nastale nikakve promene.

Drugi smatraju da Alchajmerova bolest nastaje usled ogromne količine mikroorganizama u telu. Ti mikroorganizmi izbacuju u naše telo supstance koje imaju veoma kiselu pH vrednost. Pa tako remete sistem slanja i primanja impulsa u mozgu.

Šta još može uzrokovati staračku demenciju

Potencijalni uzrok može biti i gojaznost. Istraživanje na miševima dokazalo je da konzumiranje hrane sa dosta masnoće dovodi do poremećaja aktivnost neuronskih ćelija.

Dok je drugim istraživanjem analiziran mozak 8500 ljudi sa demencijom, starijih od 50 godina. Utvrđeno je kako preko 65 posto njih ima povećanu telesnu težinu. Ljudi srednjih godina imaju uvećan rizik čak za 80 odsto ako imaju veliki višak sala.

Alchajmerova bolest može biti uzrokovana traumatskim moždanim oštećenjima, koja povećavaju verovatnoću za ovo oboljenje. Dokaz za to su veterani sa moždanim oštećenjima, kod kojih se demencija javlja dvostruko češće. Zabelažena je čak kod 15,3 odsto slučajeva, dok je kod ostalih bila 6,8 procenata.

Društvena izolacija i nedostatak ličnog kontakta takođe povećava rizik. Pa tako usamljeni ljudi imaju dvostruko veće šanse u starijem dobu za obolljevanje, u odnosu na osobe koje imaju partnere.

Alchajmerova bolest se pogoršava dugotrajnim manjkom sna. U eksperimentu sa miševima, oni kojima je bio sprečen san imali su 25posto veći nivo štetnih proteina u mozgu.

Teški metali povećavaju šansu za oboljevanje

Uzročnici Alchajmera mogu biti i teški metali koji se tokom života talože u našem telu i imaju štetan efekat.

• Živa koju možete naći u amalgamskim plombama, nekad u ribi i školjkama gde se nalazi u obliku metil žive, vakcine.
• Aluminijum od imunizacije, u nekim lekovima i hemikalijama poput aspirina i tilenola.
• Olovo je prisutno u čokoladama, drugi teški metali mogu poteći iz bunarske vode.

Dakle faktori iz spoljašnje sredine mogu usloviti nakupljanje štetnih supstanci u organizmu. Oni dovode do poremećaja organa, pa tako i mozga.

Alchajmerova bolest prvi simptomi kako se manifestuju

Otkriveno je da čak 20 godina pre ispoljvanja prvih simptoma dolazi do visokog nivoa tzv. astocita u mozgu. Oni uzrokuju upalu specifičnu za Alchajmer. To su prvi mogući pokazatelji te bolesti.

Ukoliko je posredi Alchajmerova bolest prvi simptomi se pojavljuju postepeno u vremenskom periodu od nekoliko godina. Variraju kod osoba, ali uglavnom se najpre javlja zaboravnost, blaga zbunjenost. Zatim oslabljena kratkotrajna memorija, gubljenje stvari po kući, ponavljanje, loša organizacija.

Osobe su bez orijentacije u vremenu i prostoru, smanjeno ili slabo rasuđuju i imaju problem sa apstraktnim mišljenjem. Otežano obavljaju svakodnevne aktivnosti i ne umeju voditi brigu o sebi. Neravnoteža i nestabilno kretanje samo je jedan od problema. U krajnjim fazama postaju potpuno vezani za postelju.

Vremenom komunikacija postaje sve teža, nastaje problem u pronalaženju odgovarajućih reči. Nastupaju i psihičke promene, poremećaji u ponašanju, javljaju se razdražljivost i agresivnost. Najzad kod takvih osoba dolazi do povlačenja iz društvenih aktivnosti, menja se raspoloženje, pa i sama ličnost.

Kako razlikovati tri faze oboljenja

Kada je u pitanju Alchajmerova bolest dijagnoza se uspostavlja na osnovu istorije bolesti i podataka od bliskih osoba. Najpre se pomoću laboratorijskih analiza isključuju drugi uzroci demencije.

Vrše se razna snimanja prikaza metabolizma mozga, moždanog protoka krvi, kao i psihološki testovi. Ali sa sigurnošću se može ustanoviti tek nakon izvršenog pregleda moždanog tkiva.

Tok staračke demencije se uglavnom ugrubo može podeliti u tri faze.

1. U prvoj se primećuje oštećenje kratkoročnog pamćenja, teže obavljanje uobičajenih aktivnosti, slabljenje orijentacije u vremenu i prostoru, ali i otežano pronalaženje reči u komunikaciji.
2. U srednjoj fazi je otežano prisećanje ranije zapamćenih stvari, dolazi do otežanog obavljanja rutinskih radnji. Dezorjentisanost u prostoru i vremenu, otežana samostalna briga o sebi, izraženi problem u govoru i sumnjičavost.
3. Dok je u poslednjoj fazi govor već teško narušen, neprepoznavanje drugih osoba, pa ni najbližih. Nastupa nesposobnost samostalnog vođenja brige o sebi, problemi sa gutanjem i kontrolom stolice i mokrenja.

Kako izgleda test?

Alchajmerova bolest test uključuje fizička ispitivanja, puls, temperature, krvni pritisak. Po potrebi se uzimaju i uzorci krvi i urina.

Vrši se neurološki ispit, što uključuje proveru mišićnog tonusa, reflekse, govor i senzaciju. Uz to idu još testovi mentalnog stanja, sa pitanjima iz svakodnevnog života. Koji je dan, godina, ko je predsednik i slično.

Određuju se kratkoročna i dugoročna memorija, orijentacija u mestu i vremenu. Za dijagnostiku se može koristiti i magnetna rezonanca.

Lečenje medikamentima usporava brz razvoj bolesti

Lek za Alchajmerovu bolest ne postoji, međutim sa terapijama se uspešno usporava napredovanje oboljenja i ublažavaju se simptomi. Pacijenti primaju takozvane inhibitore acetil holin esteraze (donepezil, rivastigmin) koji povećavaju koncentraciju acetil holina. Ovakve terapije su efikasne u ranoj i srednjoj fazi.

Dok se u kasnoj fazi koriste NMDA (memantin) koji utiče na regulaciju funkcije glutamatergičkog sistema u mozgu. Po potrebi se u terapiji primenjuju antidepresivi i antipsihotici. Ali nisu preporučljivi jer pružaju malu koristi a povećavaju rizik za preranu smrt.

Drugi načini lečenja se zanivaju na manipulaciji procesa stvaranja amiloida. Lekovi zapravo blokiranju dejstvo enzima koji učestvuju u nastanku amiloidnih protein i zaustavljaju njihovo stvaranje.

Dok drugi smatraju ključnim podizanje i jačanje imuniteta. Mikroglije su ćelije zadužene za čišćenje mozga od virusa i bakterija. Međutim, ako one ne uspevaju obaviti svoj zadatak u potpunosti, dolazi do odumiranja nervnih ćelija. U poznim godinama upravo kad je Alchajmerova bolest najčešća, njihov rad dodatno remeti protein EP2. Blokiranjem ovog proteina sve se odvija nesmetano, te se sprečava uzrok nastanka demencije.

Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji su uspeli stvoriti model bolesti u laboratorijskim uslovima. To će za ubuduće omogućiti lakši uvid u ono što se dešava u neuronima koje je zahvaltila Alchajmerova bolest. Najbolji efekti lečenja se postižu u ranim fazama, pa se istraživanja vrše radi što ranijeg otkrivanja.

Ishrana kod Alchajmera je ključna

Zdrava i raznovrsna hrana za mozak i pamćenje, kao i redovni balansirani obroci smanjuju rizik da se razvije Alchajmerova bolest.

Pozitivan uticaj na nju imaju razne biljne mešavine, dodaci ishrani sa sadržajem važnih mineral (jod, cink). Prirodni izvori cinka su jaja, riba, mleko, pasulj, sočivo, orasi, razne semenke, sirova hrana i zeleno povrće. Uz to tamno voće i povrće kao što su borovnica, kupina, brokoli, šargarepa, bundeva, kelj, crveni kupus, slatki krompir.

Vitamin C je veoma važan, a najviše ga ima u svežem voću poput narandže, šipka, jagoda, kivija. Ali i povrću kao što su brokoli, paprika, kelj, rotkve i u zelenom lisnatom povrću.

Zatim tu je i kompleks B vitamina, a naročito B12 i B6. Vitamin B6 je najzastupljeniji u integralnom hlebu, sojinim klicama, skuši, paprici, mahunarkama i telećoj džigerici. A vitamin B12 u kiselom kupusu, povrću iz turšije, mesu morskog lososa, skuši, telećim bubrezima i svinjskoj džigerici.

Isto tako za Alchajmerovu bolest prevencija veoma bitna. Može se izvoditi kroz mentalne vežbe igranjem raznih društvenih igara, više čitanja, rešavanje ukrštenih reči. Sa tim aktivnostima održavate mozak u kondiciji, pa tako usporavate gubitak pamćenja.

Ne izostavljajte kurkumu i zeleni čaj

Uz sve navedeno dosad nikako nemojte zaboraviti na moćnu kurkumu. Ovaj žućkasto-narandžasti prah ojačava moždane ćelije. Sa druge stane ginko biloba popravlja njegove funkcije i štiti ga.

Konzumiranje zelenog čaja se pokazalo kao dobra prevencija za dobro pamćenje. Indijski šafran sadrži velike količine antioksidanasa, pa je zbog toga efikasan u zaštiti moždanih funkcija.

Isto tako, aleva paprika poboljšava protok krvi do mozga 4 puta bolje nego preparati na bazi ginka. Pospešuje cirkulaciju, čisti krv i suzbija slobodne radikale.

Takođe, folna kiselina igra značajnu ulogu u čišćenju smeća iz ćelija, a beta 1,3D glukan ima značaja u jačanju imuniteta.

Bitno je svakodnevno unošenje dovoljne količine tečnosti, naročito redovno konzumiranje čaja 1-3 šolje dnevno. On je značajan u starijem dobu, jer štiti mozak od otrova i održava memorija.

Važno je lečenje pridruženih oboljenja poput povišenog krvog pritiska i dijabetesa. A svakako izbegavajte velike količine šećera, prerađevine, kao i pušenje cigareta koji oštećuju mozak.

Najbolji prirodni lekovi za Alchajmerovu bolest

Vršena su razna istraživanja širom sveta, vezana za lečenje kao i prevenciju staračke demencije. Donosimo Vam neka iskustva i činjenice.

Kokosovo ulje usporava razvoj bolesti

Pojedina istraživanja su pokazala da lečenje Alchajmerove bolesti sa kokosovim uljem ima nepobitne rezultate. Tvrdi se kako snabdevanje mozga energijom iz ketona može sprečiti ćelijsku smrt i zaustaviti progresiju ovog poremećaja.

Telo proizvodi ketone kada se konzumiraju srednjelančane masti, a kokosovo ulje se upravo sastoji iz njih. Potrebno je koristiti ukupno 4 kašičice dnevno. Ovo je ujedno i odlična prevencija za celi niz drugih oboljenja.

Nezaobilazni kurkumin

Kao što smo već pominjali ovaj indijski začin obavezno trebate uvrstiti u ishranu. Slobodno ga dodavajte u supe, čorbe, variva i uradićete puno za svoje zdravlje.

Kurkuma sadrži jedinjenje zvano kurkumin koje štiti mozak od oštećenja zbog kojih nastaje Alchajmerova bolest. U Indiji je procenat obolelih četiri puta manji nego u SAD-u, zahvaljujući upravo velikoj upotrebi ovog začina u ishrani.

Razne mešavine kurkume sa drugim travama ili mlekom su blagotvorne zbog njenog izrazitog protivupalnog svojstva.

Unostite dovoljne količine vitamina D

Vršeno je istraživanje na 1658 osoba koje nisu obolele, starosne dobi 65 godina i više, raspoređenih u dve grupe. Oni sa smanjenim dnevnim unosom vitamina D, imali su 53 posto veću mogućnost od obolevanja. Stoga je izuzetno važno unositi namirnice i suplemente koji ga sadrže.

Vitamini B kompleksa blagotvorno deluju na funkcije mozga, tako što snižavaju homocistein za 29posto. A upravo on je odgovoran za smanjenje funcije mozga povezano sa staračkom demencijom.

Ispitanicima koji su pili kombinaciju vitamina B usporen je napredak Alchajmerove bolesti, u odnosu na one kojima je dat placebo.

Pomaže i crna kafa 

Verovali ili ne ispijanjem tri šoljice kafe na dan možete smanjiti rizik za demenciju! Istraživanje je sprovedeno na 124 osobe sa blagim tegobama starosti 65-88 godina.

Alchajmerova bolest nije ispoljila dalji napredak kod ispitanika sa nivoom kofeina u krvi iznad 1200ng/ml. Ovo je potvrđeno čak i posle naredne dve do četiri godine. Ne znači da konzumacija crna kafe štiti od demencije, ali značajno doprinosi smanjenju rizika za njen razvoj.

Kolika je smrtnost kod Alchajmera?

Jedan od problema za Alchajmer, je to što su prvi simptomi su neretko zanemareni. Nedovoljna je informisanost, kako stanovništva tako delom i lekara opšte prakse. Samo manje od 50 odsto pacijenata sa ovom bolešću uopšte bude dalje upućeno specijalnisti neurologu i psihijatru.

Alchaajmerova bolest zauzima čak četvrto mesto među uzročnicima smrtnosti u razvijenim zemljama. Odmah je posle kardiovaskularnih oboljenja, raka i moždanog udara.

Naglo raste broj obolelih širom sveta, 2010. godine bilo je između 21-35 miliona. U odnosu na prošli vek sada je ta cifra skoro duplo veća. Samo u Srbiji je 2012. godine bilo oko 100 000 obolelih od Alchajmera i taj broj stalno raste. Procene su da će u svetu do 2050. godine biti  čitavih 100 miliona.

Ostali korisni saveti za kraj

Prilagođavanje stambenog prostora i svakodnevnih aktivnosti, pomaže da se bolesnik duže samostalno brine o sebi. Tako se potpomaže njegovo samopoštovanje i vera u sopstvene sposobnosti. Svakako je važno negovanje društvenih kontakata i ranijih aktivnosti.

Kada je u pitanju Alchajmerova bolest trajanje zavisi svakako od starosti obolelog i njegovog ukupnog fizičkog zdravlja. Sa pogoršanjem stanja, polako se osoba povlači iz društva ali i porodice. Postepeni gubitak telesnih funkcija dovodi do smrti.

Obolele osobe nakon uspostavljene dijagnoze žive u proseku 7-10 godina. U ranim fazama blagovremeno i adekvatno lečeni mogu živeti i do 20 godina.

Ovom prilikom preporučujemo Vam i naš članak o esencijalnom tremoru.