Skrobne namirnice koje ne goje

SKROBNE NAMIRNICE U ISHRANI 

Skrobne namirnice su oduvek smatrane za neprijatelje našeg zdravlja,a  ponajviše su ih zaobilazile osobe koje planiraju da smršaju i da drže dijetu – da li je to baš tako ? Danas je opšte poznato da postoje i  zdravi ugljeni hidrati koje nalazimo u biljnim namirnicama – žitaricama, krompiru, pasulju i povrću, kao i proizvodima poput hleba i testenina. Kako da izaberete prave namirnice koje ne goje koje će vam omogućiti laku probavu i skidanje viška kilograma ,saznajte u nastavku..

KOJE SU NAMIRNICE BOGATE SKROBOM ?

Dugo se smatralo da namirnice bogate skrobom goje, a i danas ih u širokom luku zaobilaze svi koji imaju problem s viškom kilograma , bićemo blagi pa čemo reći da je reč o nedovoljnoj informisanosti takvih osoba . Međutim, možda će vas iznenaditi činjenica da su baš skrobne namirnice te od kojih toliko bežimo ,prave superzvezde u galaksiji prehrambene industrije. Danas je svima koji se bave zdravom ishranom jasno da je put ka boljem zdravlju popločan upravo hranom koja sadrži skrob, a to su krompir, testenina, žitarice, pasulj. Velika je greška da se skrobna hrana u potpunosti zameni sa proteinskom, jer se u tom slučaju unosi u organizam previše namirnica životinjskog porekla, koje obiluju nezdravim masnoćama i na mnogo načina štetno utiču na čovekovo zdravlje. Ono što je čoveku potrebno jeste kvalitetno gorivo, to jest zdravi ugljeni hidrati, najkvalitetniji telesni benzin, koji omogućava organizmu ujednačeno i efikasno funkcionisanje.Upravo su skrobne namirnice te koje nam daju potrebnu energiju ,sprečavaju ozbiljniji  pad imuniteta ,koji je itekako čest u ovim nadolazećim hladnijim danima.

ZDRAVI UGLJENI HIDRATI U ISHRANI

Često pominjemo skrobne namirnice i to uglavnom u negativnom kontekstu, jer ih smatramo krivcima za  gojaznost u predelu stomaka i prekomernu telesnu težinu.  Ipak, nisu svi ugljeni hidrati u hrani  loši i zato je veoma važno da budemo pravilno informisani, kako bismo mogli da postignemo dobro zdravlje i optimalnu telesnu težinu i da na kraju budemo i zadovoljni sa sobom. Ugljeni hidrati su šećeri i škrob iz hrane koju konzumiramo. Često ne razumemo taj odnos između šećera i skroba, a još više nas zbunjuju izrazi prosti i složeni ugljeni hidrati. Pa hajde da vidimo o čemu je reč! Šećeri su jednostavni, a skrob je vrsta složenih ugljenih hidrata. Svi se oni razlazu u sistemu za varenje, a kao krajnji proizvod nastaje glukoza. Krv upija glukozu iz creva i dostavlja je našim ćelijama, koje je onda koriste kao izvor energije. Skrobne namirnice tkz. složene ugljene hidrate nalazimo skoro isključivo u biljnim namirnicama – žitaricama, krompiru, pasulju i povrću, kao i proizvodima od njih, uključujući testenine i hleb.

LOŠI UGLJENI HIDRATI U NAMIRNICAMA

Jednostavni ugljeni hidrati (šećeri) veoma se brzo vare, ulaze u krvotok veoma brzo, što dovodi do naglog porasta šećera u krvi i, posledično, naglog skoka energije, lako ovo u prvi mah deluje jako dobro, reč je o triku koji nas navodi da jedemo sve više i više , jer ubrzo nakon tog skoka energije dolazi do snažne protivreakcije gušterače, koja tada ispušta veliki mlaz insulina u krvotok. Ovaj hormon ne samo što vraća nivo šećera u krvi na normalu nego ga često i previše spusti, što dovodi do popriličnog pada energije, pa se javljaju drhtavica i nesvestica, zbog čega neretko posežemo za novom dozom šećera. Postoji li bolje rešenje za ovakve situacije? Naravno da postoji. Na primer, kada vam „padne šećer“, umesto čokolade pojedite domaću jabuku, koja je takođe dobar izvor ugljenih hidrata, ali i biljnih vlakana, koja usporavaju upijanje šećera u krvnu cirkulaciju, poboljšavaju probavu i pomažu mršavljenje. Još bolje rešenje jeste da konzumirate skrobne namirnice tj. hranu bogatu složenim ugljenim hidratima koji su itekako korisni za zdravlje…

KOJE SU TO SKROBNE NAMIRNICE KOJE NE GOJE ?

Mnogi od nas se pitaju koja je to hrana koja goji  i da li u njih ubrajamo i skrobne namirnice. Rećićemo ovako, ono što nas svakako najviše goji jesu masnoće, a ne ugljeni hidrati u ishrani, kako se obično misli.  Jedan gram masnoće sadrži devet kalorija, dok ih ista količina ugljenih hidrata ima svega četiri. Naravno, ovo se odnosi na složene ugljene hidrate. Međutim, ono što danas predstavlja veliki problem jesu rafinisani ugljeni hidrati, koji sadrže previše kalorija i koji su najodgovorniji za višak kilograma ,njih je najviše i svakako su nam i najdostupniji. Takode, problem predstavlja način pripreme namirnica. Na primer, postoji velika zabluda u vezi s krompirom, kraljem skroba. Mnogi koji žele da smršaju izbegavaju ovo povrće, ali nije krompir taj koji nas goji, već način na koji se priprema. Plod težine 140 grama ima svega 80 kalorija, no problem nastaje kada se prži u dubokom ulju (pomfrit), kada se peče na masti s mesom, preliva jajima, pavlakom i mlekom, ili se jede s prelivom od kečapa, majoneza, pavlake, kačkavalja. Ali ako ga skuvate i kombinujete sa sočivom ili drugim mahunarkama i povrćem, dobićete savršen obrok – jer to ove skrobne namirnice svakako i jesu…

KAKO SE PRAVILNO KOMBINUJU SKROBNE NAMIRNICE ?

Pošto smo ustanovili da skrob u ishrani nije štetan kako se misli ,red je da kažemo i koju reč više o njegovom pravilnom kombinovanju. Proces varenja skroba počinje u ustima, i, ako je skrob dobro natopljen pljuvačkom, nastavlja se u želucu još oko dva sata, osim ukoliko se proces ne poremeti usled pogrešnog kombinovanja namirnica. Drugim recima, ako se zajedno uz skrobne namirnice pojede i hrana koja zahteva pojačano lučenje želudačne kiseline (meso, jaja, riba…) proces razlaganja skroba se prekida, što dovodi do lošeg varenja, fermentacije hrane i raznih probavnih tegoba ,kao što su nadimanje stomaka ,gasovi i tvrda stolica. Dakle, jedno od osnovnih pravila kombinovanja namirnica glasi: skrob i proteine ne treba mešati u jednom obroku. Kada kažemo proteini, prvenstveno mislimo na proteine životinjskog porekla. S druge strane, mahunarke su odličan izvor proteina, to je odlično skrobno povrće, te je njihovo kombinovanje s krompirom i integralnim žitaricama čak preporučljivo. Treba izbegavati i spajanje različitih vrsta ugljenih hidrata, pa nije poželjno jesti hleb i krompir ili žitarice i hleb – na taj način skrobne namirnice nisu korisne, jer možemo nepotrebno da preopteretimo organizam različitim ugljenim hidratima.

SKROBNA DIJETA SKIDA VIŠAK KILOGRAMA

Da, i to je moguće,skrobna dijeta nije nikakva novost. Ovaj režim ishrane potpuno je suprotan čuvenoj Atkinsonovoj dijeti, a uključuje složene ugljene hidrate i „dobar“ skrob, koji ne samo da ne goji već podstiče gubljenje kilograma. Namirnice bogate skrobom i to ovim „dobrim“ su banane, mahunarke i krompir , a nazivaju se još i „otpornim“, jer se donekle opiru varenju i prolaze kroz digestivni trakt gotovo netaknute. Tokom tog procesa skrob produkuje masne kiseline, koje podstiču proizvodnju enzima za „topljenje“ masnih naslaga, naročito onih u predelu stomaka, i istovremeno pruža dugotrajan osećaj sitosti. Neka istraživanja otkrila su da konzumiranje škroba u jednom obroku dovodi do smanjenja ukupnog broja kalorija za čak deset odsto u toku narednog dana, jer osoba ne doživljava napade gladi. Druga studija pokazala je da otporni skrob u hrani povećava aktivnost enzima za topljenje masnih naslaga te smanjuje aktivnost onih koji podstiču skladištenje masti. Većina ljudi unosi oko 4,8 grama skroba tokom dana, ali stručnjaci preporučuju da je za ovakav efekat neophodno 15 grama .

Nadamo se da ste saznali koje su to zdrave skrobne namirnice i kako ih treba kombinovati,preporučujemo da saznate koje su to namirnice sa niskim glikemijskim indeksom .