dugo sedenje uzrokuje bolesti

11 bolesti koje prouzrokuje dugo sedenje

Dugo sedenje ispred računara, televizora ili na radnom mestu je danas zastupljeno više nego ikada.

Negativne posledice takve pasivnosti su ogromne. Prema istraživanjima engleskih doktora, fizička neaktivnost je četvrti najčešći uzročnik smrtnosti u svetu.

Rezultat raznih analiza doveo je do šokantnih saznanja. Ranije se verovalo da preterana neaktivnost i sedenje izaziva štetnost samo za kičmu i bol u vratu. Sada se zna da je dugo mirovanje u direktnoj vezi sa opasnostima koje mogu uništiti naše telo.

Ovih 11 bolesti prouzrokavane su prekomernim sedenjem i polako nas uništavaju.

Bolesti srca i dugo sedenje

Kada sedimo naši mišići sagorevaju manje masti što za uzvrat čini protok krvi mnogo sporijom nego što bi trebalo. Vremenom dugo sedenje izaziva stvaranje masnih kiselina koje mogu zapušiti srce. Posledica toga jeste veliki broj kardiovaskularnih oboljenja češće kod ljudi čije je radno mesto vezano za sedenje, nego kod onih koji se kreću.

U ovu grupu spadaju oni koji u proseku sede više od devet sati u toku dana. Tada se povećava nivo nezdravih troponina i to dovodi do zatajenja srca. Kod ovog ozbiljnog stanja srčani mišić postaje jak slab i ne može da obavlja svoju funkciju pumpanja krvi u ostatak tela.

Dijabetes se može pogoršati ako sedite dugo

Kada sedimo duži vremenski period, nivo šećera u krvi raste i stvara se insulin. On nam je neophodan za pokretanje mišića i sagorevanje šećera i ugljenih hidrata u energetske svrhe.

Pankreas stvara dodatni insulin jer ga u ovim situacijama telo ne proizvodi i to dovodi do šećerne bolesti. Istraživanja pokazuju da se promene u lučenju insulina počinju dešavati već nakon prvog dana dužeg sedenja.

Mirovanje i dugo sedenje ispred televizora ili na radnom mestu u ovom slučaju ima određene razlike.

Kada smo ispred TV-a tada se uvek nešto gricka, piju se nezdrava pića, duže se gledaju filmovi i serije, odnosno duže telo ostaje u potpunom stanju neaktivnosti. Sve to za posledicu dovodi do proizvodnje nepotrebnih šećera u organizmu.

Prerana smrt usled neaktivnosti i nezdravih navika

Fizička neaktivnost izaziva smrtnost kod 3,2 miliona ljudi godišnje. Čak i ukoliko smo fizički aktivni stopa smrtnosti je veća kod ljudi koji veliki deo dana provode sedeći. Šta je onda rešenje? Lekari savetuju da se pri poslovima u kojima telo miruje više od 10 sati, češće rade vežbice ili razna istezanja.

Najbolja preporuka je da na svakih sat vremena ustanete od kompjutera i protegnete se ili razgibate onako kako vam prija. Najgore je višečasovno dugo sedenje to morate pod hitno promeniti.

Pauze od 5 do 15 minuta ne oduzimaju puno od posla ali veoma znače za celokupno naše zdravlje.

Povećan rizik od nastanka raka

Rizik od raka debelog creva, dojke ili endometrijuma se povećava kod ljudi koji veći deo dana provedu sedeći. Uzročnik je opet insulin. On povećava rast ćelija raka i modifikuje ih. Takođe smanjen broj antioksidanasa koji ubijaju slobodne radikale raka je još jedna negativna komponenta.

Zato pravac u teretanu. Antioksidansi se najviše proizvode pri fizičkoj aktivnosti.

Gojaznost kao posledica dugog sedenja

Gojaznost je još jedna bolest koju prouzrokuje dugo sedenje. Ležanje ispred TV-a, surfovanje satima na internetu ili kancelarijski posao koji vas je prikovao za stolicu, sigurno će našem telu dodati koji kilogram više. Zamislite, samo dok stojimo sagoreva se 30 odsto više kalorija nego kada je telo u sedećem položaju.

Istraživači sa Univerziteta u Tel Avivu pronašli su dokaz da predugo sedenje stvara ćelije masnog tkiva poznate kao preadipocitne ćelije.

Loše držanje tela i dugo sedenje

Bolest koja je prouzrokovana dugim sedenjem je takođe i preopterećenost mišića kako kičmenog stuba, tako i vrata, ramena i pršljenova. Bol u vratu proističe iz naprezanja mišića koji pokušavaju da telo dugo vremene drže u uspravnom položaju. Pri naporu i umoru, ovi mišići popuštaju i telo se krivi.

Tada dolazi i do dodatnog opterećenja leđa odnosno kičmenog stuba. Opterećuju se pršljenovi što može dovesti do trajne neravnoteže. Dodatni napor mišića samo pogoršava celokupno stanje krivog tela i lošeg držanja.

Kriva kičma zbog prekomernog sedenja

Kod aktivnih ljudi, mekani diskovi između pršljenova se šire i rade kao amortizeri, kako se kosti ne bi spojile. Takođe se pri pokretu stvaraju esencijalne hranjive materije, svež kiseonik i sveža krv jure kroz celo telo.

Prekomerno dugo sedenje čini da mekani diskovi postaju neuravnoteženi. Gube se hranjive materije i dolazi do opadanja kolagena oko tetiva i ligamenata. Kao posledica javlja se ograničena fleksibilnost odnosno leđa postaju prilično kruta i kriva.

Uništavanje lumbalnih diskova

Osim gore navedenih posledica koje se dešavaju između leđnih diskova, može da se pojavi i razvoj hernije lumbarnih diskova. Uzrok zašto ovo oboljenje nastaje jeste konstantno opterećenje kičme. Težina tela je sada prebačena na jednu stranu i ta strana trpi veće opterećenje i bol.

Dugo sedenje narušava prirodni pravac kičme. U tom položaju mišići na leđima su pod velikim opterećenjem da kičmu drže u pravom položaju. Zato je neophodno rasteretiti te mišiće povremenim ustajanjem kako bi se težina tela prebacila na noge.

Odumiranje mozga usled pasivnosti

Sada više nije nepoznato da kada duže vreme mirujete, celo telo se usporava. Ista situacija je i sa našim mozgom. Što se više krećemo sveža krv i kiseonik se upumpavaju u naš mozak i to mnogo brže nego u stanju mirovanja.

To poboljšava ukupnu produktivnost i oslobađa hemikalije koje mogu biti zaslužne za poboljšanje raspoloženja, radnog elana, entuzijazma, sreće i pozitivne ispunjenosti.

Stoga zaboravite na pasivu i dugo sedenje, uključite se aktivno u svoj život.

Propadanje (degeneracija) mišića i dugo sedenje

Dok sedimo naši trbušni mišići su prilično labavi. Nemaju potrebu da vrše svoju glavnu ulogu, a to je da telo drže u uspravnom položaju. Zbog toga mišići stomaka slabe i opuštaju se.

Slična je situacija i sa kukovima. Ukoliko predugo sedimo može da se desi skraćivanje pregibnosti kuka. To dovodi do manjih koraka, ograničenih pokreta i slabe skoro nikakve gipkosti.

Slabljenje mišića nogu vremenom dovodi do brojnih biomehaničkih problema. Smanjena stabilnost, loš balans tela i povećan rizik od povreda su samo neki od simptoma degeneracije mišića nogu.

Loš vid i dugo sedenje pred monitorom

Istraživanja pokazuju da čak 70 posto  ljudi koji rade za računarom imaju problem sa vidom. Upravo zato je dugo sedenje pred ekranom izuzetno štetno.

Ljudsko oko nije prilagođeno za dugo gledanje u razne ekrane. Razlog tome jeste smanjeno treptanje usled koncentracije na ono što oko prati. Treptanje se smanjuje i do 5 puta, čime se mišići oka umaraju i dolazi do problema.

Simptomi koji se tada javljaju jesu glavobolja, dupli ili povremeno zamagljen pogled, osetljivost na bljesak, slabiji vid na daljinu, slabije razaznavanje boja i problem fokusiranja pogleda.

U oku postoje sitni mišići koji menjaju oblik sočiva našeg oka i pomažu nam da fokusiramo određene stvari. Nakon sat vremena pred ekranom, mišići su previše umorni da bi mogli da rade svoj zadatak – da vrše fokus. Savet je što češće praviti pauze i usmeravati oči na druge predmete, najbolje je gledati u daljinu.

Posledice dugog sedenja su mnogobrojne, a sa daljim istraživanjima lista negativnih uticaja će se samo povećavati. Fizička aktivnost je neophodna za svakog pojedinca bez obzira na godine. Stoga ne budite lenji. U jednom danu možete izdvojiti par sati samo za sebe i posvetiti se šetanju, vožnji bicikla ili teretani.

Sponzorisani linkovi: