Francuska kuhinja karakteristike i recepti za čarobna jela

Francuska kuhinja je čarolija za sva čula

Francuska kuhinja malo koga ostavlja ravnodušnim. U zemlji vina i sira ne jede se nikad sa nogu i na brzake. Sve i jedan obrok prilika je za dobro društvo i fino ćaskanje sa prijateljima. Uživanje je garantovano, svaki zalogaj je božanstven, stoga i potreba za velikim porcijama ne postoji..

U nastavku saznajte kako se prave najbolji francuski specijaliteti, kao i tradicionalna jela, u čemu je tajna ove čarobne kuhinje…

Šampanjac i francusko vino kao dobrodošlica

Svaki put dok sat otkucava poslednje decembarske minute, boca penušavog vina tradicionalno čeka da poželi dobrodošlicu novoj godini. Šampanjac, koji je nezaobilazan  detalj na velikim proslavama, potiče iz Francuske i mnogima je, pored Ajfelovog tornja, Trijumfalne kapije i konjaka, prva asocijacija na njeno tlo.

Ova je zemlja uljuljkana između Atlantika i Sredozemlja, u kojoj se vino smatra prehrambenim proizvodom i obavezno se pije uz obrok. Francuska kuhinja preporučuje nam da se belo služi uz laganija jela, dok je čaša crvenog napitka, nikad nenapunjena do vrha, rezervisana za nešto teže obroke.

Francuzi su poznati po tome da nikad ne jedu s nogu, jer smatraju da hranu treba doživeti svim čulima. Te da je svaki obrok mogućnost za prijateljstvo i druženje..

U čemu je tajna francuske gastronomije?

Francuski obroci obično se pripremaju bez masti životinjskog porekla, samo s dodatkom putera ili ulja. Ako tome dodamo činjenicu da ručkovi i večere u toj zemlji nisu rutina već prilika za druženje i ćaskanje, to nam govori još više o njihovoj kulturi. Između svakog zalogaja provuče se poneka dosetka, jasno je da pripadnici tog romanskog naroda jedu polako, katkad obrok traje skoro dva sata, uživajući u svakom zalogaju.

Francuska kuhinja ima svoje brojne karakteristike i specifičnosti, ali ovo je svakako najupečatljivije. Njihov probavni sistem, dakle, nije previše opterećen nakon obroka, što znači kako se čak i naizgled visoko-kalorični specijalitet svari veoma brzo. Ako ste se pitali zašto su Francuskinje tako prokleto vitke bez dijete i preznojavanja u teretani – eto savršenog odgovora!

Da li su francuska jela kalorična?

Odgovor je svakako potvrdan. Francuski specijaliteti deluju kao nepresušne riznice kalorija, ali to su u stvari prava mala zadovoljstva. Ne služe se ogromne porcije, jer se kvalitet uvek stavlja ispred količine, dok se uživa u eksploziji ukusa. Inače, istraživanja su pokazala da što sporije jedemo, to ćemo se brže zasititi, a to nam upravo francuska kuhinja i preporučuje.

No, ako se nađete u zemlji šampanjca i želite počastiti sva čula u nekom od pariških restorana, potrudite se da naučite bar poneku reč francuskog. U protivnom, konobar će čuveno „bon appetit“ izgovoriti kroz zube, jer Francuzi obožavaju svoj jezik i nisu baš blagonakloni prema pridošlicama koje se ne trude da ga savladaju.

Predlog jelovnika francuske kuhinje za jedan dan

Doručak u Parizu i polumesec na trpezi

Pariski doručak nezamisliv je bez ukusnog brioša – malog, slatkog hleba. Naravno, vrlo često se služi i kroasan! Mada se to pecivo u obliku polumeseca vezuje baš za francusku kuhinju, ono je zapravo poteklo iz nama susedne Mađarske, a prvi put je ispečeno u 17. veku.

Bilo da se odlučite za slatki hlepčić ili kroasan, dobićete i šolju vruće kafe s mlekom. Zanimljivo je da Francuzi kafu retko piju tokom dana. Staviše, ono što nam francuska kuhinja predlaže su voda i naravno – domaće vino.  Sokovi gotovo uopšte nisu na njihovom meniju, naročito ne oni industrijski prerađeni, puni zaslađivača i drugih štetnih aditiva.

Bogata hrana za siromašne

Francuski ručak ne može se zamisliti bez supe! To predjelo poteklo je upravo s francuskih dvorova. Najčešće se služi tradicionalna čorbica od karamelizovanog crnog luka, koji štiti kardiovaskularni sistem, ublažava upale, ima antibakterijsko dejstvo i odličan je za snižavanje šećera u krvi.

Inače, ovo toplo predjelo od crnog luka, na dvorovima je bilo poznato kao hrana za siromašne, a danas je potpuno drugačije. Francuska kuhinja nam takođe nudi supe od pasulja, te poznatu avinjonsku supu od komorača.

Nakon toga sledi glavno jelo – u regijama bližim moru najčešće se pripremaju raznovrsni morski plodovi, dok se u unutrašnjosti zemlje glavni obrok najčešće sastoji od mesa. Obično se služe piletina, govedina  ili prasetina, uz neki od nezaobilaznih francuskih sosova i zelenu salatu.

Za prave gurmane, francuska kuhinja pre supe predlaže i posluživanje hladnog predjela – to su najčešće puževi punjeni maslacem i peršunom.

Francuski sirevi za najukusniji desert

Na Balkanu se dobar ručak ne može zamisliti bez obilnog deserta – idealno bi bilo da je to poveće parče slasne čokoladne torte. Francuska kuhinja se po tome značajno razlikuje od naše. Nakon  glavnog jela, umesto slatke poslastice, služe se, ni manje ni više nego najbolji francuski sirevi.

Naime, Francuska je poznata kao zemlja sira – na njenoj teritoriji proizvodi se više od 370 vrsta tog mlečnog proizvoda. Najzastupljeniji je kozji sir, koji je prava riznica proteina i vitamina D i K . Od oko 120 poznatih vrsta, u zemlji muzeja pravi se njih devedestak.

Najpoznatiji je svakako Krotan d šavinjol, koji se spravlja u dolini reke Loare, od mleka alpskih koza. Ako volite nešto kremastije sireve, isti možete jesti dok je još mlad, a ako ste ljubitelj intenzivnijeg ukusa, uzmite onaj nešto stariji.

U Francuskoj se pohovani kozji sir može služiti i kao glavno jelo, obično uz zelenu salatu i čašu dobrog vina, a nadaleko poznate vrste su i fromaž ševr, bušron i šabis.

Ako ne možete bez slatkog rešenje je sufle

Za ljubitelje čokolade koji bi nakon obroka ipak želeli da se zaslade, francuska kuhinja nudi pravu poslasticu – sufle od crne čokolade!

Testo se priprema od jaja, putera i mleka, a unutrašnjost zavisi od kreativnosti kuvara. Sufle ne mora biti čokoladni, već može biti i slan – sa šunkom, limunom, kozjim sirom…

Tajna je u tome da se površina specijaliteta zapeče u rerni, ali da unutrašnjost ostane kremasta. I naravno, sufle se uvek služi vruć, tek izvađen iz rerne, a ako je sladak, obavezan dodatak je kugla sladoleda!

Večerajte i posle 18h

Francuzi su razbili mit koji kaže da ne treba jesti nakon 18 sati! Oni večeru obično služe kasno, najčešće oko
21 sat, kad je cela porodica na okupu. Poslednji obrok u danu često je ratatuj – čuven i vrlo zdrav francuski
specijalitet od dinstanog povrća sa začinima poput bosiljka i majčine dušice.

Francuska kuhinja je naročito ponosna na ovo jelo. Najčešće se koriste tikvice, plavi patlidžan i paradajz, koji se obavezno dinstaju maslinovom ulju.  Inače, vegetarijanci ratatuj jedu i kao glavno jelo za ručak.

Za večeru se može služiti i kiš – to je tradicionalna francuska pita s mlekom i slaninom, mada postoje razne varijacije – umesto sa slaninom, to može biti pita sa suvim paradajzom, maslinama ili drugim povrćem i začinima.

Francuska kuhinja recepti koje morate probati

U prethodnom delu teksta spominjali smo koja su to najpoznatija francuska jela, a sada saznajte i kako se ista prave.

Francuska supa od crnog luka

Za nju vam je potrebno:

 

50 g putera,
1 kg seckanog crnog luka,
1 kašika smeđeg šećera,
4 čena belog luka,
2 kašike brašna,
250 ml belog vina,
1,3l goveđeg bujona,
4 kriške tostiranog hleba,
140 g rendanog tvrdog sira.

Priprema supe:

Istopite puter na tihoj vatri i dodajte crni luk. Lagano mešajte 10 minuta, potom dodajte šećer i dinstajte još 15 minuta uz mešanje. Dodajte beli luk, prodinstajte još 5 minuta, ubacite brašno i dobro promešajte. Pojačajte temperaturu i mešajte dok sipate bujon i vino. Kuvajte poklopljeno 15-20 minuta.

Na supu stavite hleb sa narendanim, istopljenim sirom i služite. Bon appetit!

Kako se pravi ratatuj

Francuska kuhinja se ponosi ovim specijalitetom, evo šta vam treba za njegovu izradu:

2 glavice crnog luka,
4 čena belog luka,
2 plava patlidžana,
3 tikvice,
3 žute ili paprike,
6 zrelih paradajza,
šaka svežeg bosiljka,
malo majčine dušice,
1 kašika balzamiko sirćeta,
1/2 limuna,
2 kašike maslinovog ulja,
so,
biber.

Priprema ratatuja:

Na maslinovom ulju oko 5 minuta dinstajte patlidžan, tikvice i paprike. Prebacite povrće u drugu posudu, a
u tiganj i stavite crni i beli luk, bosiljak i majčinu dušicu. Prodinstajte oko 15 minuta, vratite povrće u posudu,
dodajte paradajz, balzamiko sirce, prstohvat morske soli i crnog bibera. Dobro promešajte i kuvajte na tihoj vatri oko 30 minuta. Odgore narendajte limunovu koru. Prijatno!

Recept za čokoladni sufle 

Francuski deserti su nezamislivi bez suflea sa čokoladom, evo šta vam je potrebno:

35 g putera,
100 g smedeg šećera,
35 g brašna,
200 ml mleka,
7 g soli,
3 žumanca,
5 belanaca,
135 g kvalitetne crne čokolade

Priprema suflea:

Zagrevajte mleko i šećer na tihoj vatri. Nakon što proključa, dodajte brašno, puter i so, a kad se sve sjedini,
ubacite čokoladu. Potom dodajte žumanca, a posle toga i belanca prethodno umućena s malo šećera.
Smesu nalijte u kalup za pečenje i pecite oko 17 minuta na 190°C. Bon appetit!

Kako je nastao čuveni bešamel sos?

Kreativnost, mašta i eksperimentisanje glavne su karakteristike francuske kuhinje, i to još od vremena francuskih kraljeva. Tada su se čak i plemići nadmetali s keceljom oko struka, što mnogima danas zvuči čudno.

Tako je recimo, čuveni sos, čiji su glavni sastojci puter i mleko, kralju Luju XIV predstavio dvorski ministar markiz Bešamel.  Upravo je vladar gastronomskom užitku dao ime po njegovom izumitelju, zahtevajući da se bešamel sos uvek nalazi na njegovoj trpezi.

Priprema sosa:

Možete ga napraviti tako što ćete na tihoj vatri istopiti 50 g putera, a potom dodati istu količinu brašna uz lagano mešanje. Pre nego što brašno požuti, dodajte 6 dl toplog mleka – mešanjem izbegnite stvaranje grudvica. Dodajte malo soli, začinite belim biberom i kuvajte 15-20 minuta. Potom dodajte kašičicu soka od limuna, a pre samog služenja ubacite i kašiku topljenog putera. Po želji, možete dodati i malo sira ili muškatnog oraščića.

Francuska kuhinja je izuzetna, obavezno isprobajte neke od predloženih recepata. Ukoliko naginjete više ka istoku preporučujemo članak: Indija carstvo boja, ukusa i mirisa..