Soja u ishrani ljudi

da li je soja zdrava

KOLIKO JE ZDRAVA SOJA U ISHRANI LJUDI 

Dok je jedni smatraju superhranom, drugi tvrde da je soja u ishrani ljudi otrov koji izaziva hormonski disbalans. Kao i u većini slučajeva kad je reč o ishrani, na obe strane postoje jaki argumenti.  Ova mahunarka je  poreklom iz istočne Azije. Koristi se za proizvodnju tofua,  zatim za sojino mleka i drugih zamena za mlečne proizvode i meso, kao i za spravljanje fermentisanih namirnica kakve su miso, nato i tempeh, koje se najviše konzumiraju u azijskim zemljama.Genetski modifikovana soja je naročito prisutna na američkom kontinentu i veoma je opasna za ljudsko zdravlje.

DA LI JE SOJA ZDRAVA?

Vršena su temeljna istraživanja kako bi se ispitao uticaj konzumiranja ove mahunarke na nivo holesterola u krvi. Rezultati objavljeni u nekim studijama pokazuju da sojin protein zaista može uticati na snižavanje nivoa ukupnog i LDL holesterola, dok se u brojnim drugim tvrdi daje on bez ikakvog uticaja Važno je znati: čak i ako soja redukuje holesterol u krvi (s čim se istraživači uglavnom ne slažu) – nema čvrstih dokaza da smanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja, mada se u nekoliko studija tvrdi suprotno. Takode, pojedina istraživanja pokazala su da soja u ishrani može smanjiti rizik od nastanka raka prostate, najčešćeg oblika karcinoma kod muškaraca starijih od 50 godina. Ono što danas znamo je da je više od 90 odsto useva ove mahunarke proizvedene u SAD genetski modifikovano – takozvana GMO soja. Ona je  prskana herbicidom pod nazivom roundup, koji se povezuje s brojnim štetnim efektima po ljudsko zdravlje. Soja u ishrani ljudi se najvećim delom koristi za proizvodnju sojinog ulja, koje se dobija ekstrakcijom uz primenu hemijskog rastvarača heksana.

Soja u ishrani svinja i stoke

Ekstrakcijom masti iz sojinog zrna proizvodi se sojina sačma, koja se upotrebljava za ishranu stoke, a u daljoj preradi dobija se izolovani sojin protein. Budući da su jeftini i imaju određene funkcionalne osobine, sojino ulje i protein iz soje ulaze u sastav gotovo svih namirnica, tako da mnogi u organizam unose njene velike količine,a da toga nisu ni svesni.

SOJA KALORIJE, SASTAV I NUTRITIVNA VREDNOST

soja u ishrani ljudiU sastav soje ulaze brojni važni nutrijenti: mangan, selen, bakar, kalijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, kalcijum, vitamin B6, folna kiselina, riboflavin (B2), tiamin (Bi) i vitamin K. Soja kalorije: porcija od 100 grama kuvanog zrelog sojinog zrna sadrži 173 kalorije, 9 grama masti, 10 grama ugljenih hidrata, 6 grama vlakana i 17 grama proteina. Pored obilja korisnih hranljivih materija, soja u ishrani je veoma korisna jer sadrži veliku količinu fitata, supstanci koje vezuju minerale i onemogućuju njihovu apsorpciju. Ova mahunarka je prilično dobar izvor belančevina, međutim, pri preradi soje na visokim temperaturama – njihova prirodna svojstva se menjaju, a i kvalitet se znatno narušava Većinu masnih kiselina u sastavu soje čine omega-6 polinezasićene masti, koje u velikim količinama izazivaju upalne procese u organizmu i uzrokuju brojne zdravstvene probleme.

Činjenica je da većina stanovnika Azije konzumira soju bez očiglednih štetnih posledica po zdravlje, ali se na njihovim trpezama mogu videti isključivo fermentisani proizvodi od soje (nato, miso i tempeh). Fermentacijom se u soji razgrađuju neke od fitinskih kiselina, ali određene količine izoflavona u ovim proizvodima ipak ostaju. Treba napomenuti da se soja u ishrani kod azijskih naroda ne koristi kao osnovni obrok, već pretežno kao začin, pa stoga oni u organizam, zapravo, ne unose velike količine izoflavona. Na to se naročito smatra zdravom namirnicom, jer sadrži velike količine vitamina K2, važnog za zdravlje kardiovaskularnog sistema i kostiju.

SOJA ZA RAST GRUDI– MIT ILI ISTINA

Na brojnim portalima alternativne medicine često se vode rasprave koliko je soja zdrava i da li ona može uticati na rast grudi. Mišljenja su naravno podeljena, talo da možete pročitati kako su devojke koje su prešle na čistu vegetarijansku ishranu dobile veće grudi, dok druge tvrde da to nije moguće i da to nije istina. Ono što se svakako zna je da soja sadrži velike količine biološki aktivnih jedinjena – izoflavona, koji uzrokuju poremećaje endokrinog sistema. Oni funkcionišu kao fitoestrogeni, biljna jedinjenja koja utiču na estrogenske receptore u ljudskom telu(utiču na rast grudi). Ključni izoflavoni u soji jesu genistein, daidzein i glicitein, označeni kao endokrini remetioci, hemijske supstance koje ometaju normalno funkcionisanje hormona u organizmu aktivirajući ili inhibirajući estrogenske receptore. Utvrđeno je da izoflavoni mogu ublažiti simptome koji prate menopauzu i smanjiti rizik od gubitka koštane mase kod žena srednje dobi kad se koriste kao zamena za estrogensku terapiju.

Međutim, takva upotreba izaziva kontroverzna mišljenja stručnjaka, od kojih većina smatra da rizici nadmašuju svaku potencijalnu korist – a to se naročito odnosi na prirodno povećanje grudi. Pritom se imaju u vidu brojna ispitivanja čiji rezultati pokazuju da soja u ishrani može izazvati rak dojke, bez obzira na to što mnogi stručnjaci tvrde da su žene koje jedu soju, u stvari, manje izložene riziku od nastanka ove vrste karcinoma.

Naime,u jednom istraživanju učestvovalo je 48 žena, podeljenih u dve grupe. Prva grupa hranila se na uobičajen način, dok je ishrana učesnica eksperimenta iz druge dopunjena sa 60 grama sojinog proteina. Posle samo 14 dana, u dojkama žena koje su u organizam unosile sojin protein primećena je poliferacija (znatno povećanje broja) epitelnih ćelija, što ukazuje na tendenciju da će se one pretvoriti u kancerogeno tkivo. Pored toga, rezultati nekih manje obimnih studija pokazuju da soja u ishrani žena izaziva blage poremećaje menstrualnog ciklusa -kašnjenje menstruacije odnosno njeno produženo trajanje.

UTIČE NA RAD ŠTITNE ŽLEZDE

Postoje sumnje da povećanje estrogenske aktivnosti izazvane sojinim izoflavonom može na izvestan način uticati na kvalitet sperme i nivo testosterona kod muškaraca, iako su rezultati istraživnja u vezi s tim prilično raznoliki. Sojini izoflavoni takođe mogu delovati kao goitrogem, supstance koje ometaju aktivnost štitnjače i onemogućuju funkcionisanja enzima tiroidne peroksidaze, neophodnog za proizvodnju tiroidnih hormona. To dokazuje tromesečno istraživanje u Japanu, koje je obuhvatalo 37 odraslih ljudi. Pritom je utvrđeno da je konzumiranje po 30 grama sojinog zrna dnevno tokom tri meseca – kod svih izazvalo porast nivoa tireostimulišućeg hormona – TSH u krvi, što je siguran znak poremećenog funkcionisanja štitne žlezde. Mnogi učesnici istraživanja osetili su simptome hipotireoidizma, poput malaksalosti, zatvora, pospanosti i uvećanja štitnjače, koji su se povukli nakon što se soja u ishrani potpuno nije izbacila.

Međutim, takođe postoje studije čiji rezultati pokazuju da soja ne utiče na funkcionisanje tiroidne žlezde u ljudskom organizmu, ili je pak taj uticaj veoma blag. Jednostavno rečeno soja u ishrani ljudi već godinama unazad u naučnoj zajednici izaziva kontroverze i dobijamo različita mišljenja..

SOJA U ISHRANI DA ILI NE 

Razmatranje rezultata istraživanja o uticaju ove mahunarke na ljudsko zdravlje umnogome stvara konfuziju. Na svaku studiju koja dokazuje štetnost soje dolazi bar jedna gde se ističe da je soja u ishrani više nego poželjna pri čemu se ističu jene prednosti. Analizirajući brojne izvore, stručnjaci su izveli zaključak da studije koje ističu korisnost soje sponzoriše industrija za proizvodnju i preradu soje, ili su pak njihovi autori u finasijskom smislu povezani s tom industrijom. Ne mora nužno značiti da rezultati tih istraživanja nisu validni, ali ovu činjenicu, ipak, treba imati na umu.

Soja u trudnoći

Ne postoje pouzdani dokazi da umerene količine soje mogu u većoj meri ugroziti zdravlje odraslog čoveka, ali se trudnicama, dojiljama i ženama koje planiraju trudnoću preporučuje da preventivno izbegavaju soju i druge supstance koje ometaju rad endokrinog sistema, a umesto dečje hrane na bazi ove namirnice – svakako je sigurnije opredeliti se za mleko i mlečne proizvode. Svim ostalim ljubiteljima soje savetuje se da konzumiraju isključivo fermentisane proizvode ove mahunarke kao što je recimo sojino mleko, i to samo u manjim količinama.

Soja u ishrani beba i dece

Postoje pouzdani dokazi da je soja u ishrani dece štetna po zdravlje – i zbog uticja sojinih izoflavona i zbog neprirodno visokog sadržaja mangana i aluminijuma. Prema podacima jednog istraživanja, odojčad ženskog pola koja su hranjena proizvodima na bazi soje – u uzrastu od dve godine imala su mnogo veće žlezdano tkivo dojki od onih čija se ishrana zasnivala na mleku i mlečnim proizvodima. Druge studije pokazuju da devojčice čija se ishrana bazira na soji imaju veće šanse da ranije udu u pubertet. Istraživanja u USA su potvrdila da su se devojčicama vrlo rano pojavile stidne dlačice, te da su im znatno pre nabujale grudi. Takođe, postoje dokazi da ishrana devojčica zasnovana na soji može kasnije uzrokovati produženje menstrualnog ciklusa i bolne mestruacije. Pored toga, dečja hrana na bazi soje sadrži velike količine aluminijuma i mangana – znatno veće nego majčino mleko – što može uzrokovati neurološke probleme i izazvati hiperaktivnost i poremećaj pažnje.

Opšta preporuka je da se soja u ishrani dece ograniči, da ne bi došlo do pomenutih zdravstvenih tegoba.

loading...

Nastavljajući koristiti stranice, pristajete na korišćenje kolačića Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Zatvori