Kako smanjiti kortizol hormon stresa u krvi i urinu

Stres u velikoj meri utiče na naše celokupno zdravlje, preciznije rečeno glavni je krivac za sve. Stoga, poremećaj lučenja hormona koji nas štiti od stresa, može izazvati brojna ozbiljna stanja u organizmu. Kortizol hormon zajedno s adrenalinom, nastaje u našim nadbubrežnim žlezdama, a često ga zovu i „hormon stresa“.

Vrednosti kortizola u organizmu su uvek povišene u stanjima kada osoba „iskače iz sopstvene kože“.

Treba znati da jedan akutni skok ovog hormona neće naneti nepopravljive štete organizmu. Ipak, tokom dužeg vremenskog perioda, ako je udružen s ostalim hormonima, povišen kortizol će i te kako ugroziti čovekovo zdravlje.

U nastavku saznajte kako da se izborite sa ovim stanjem…

Šta je kortizol i čemu služi ovaj hormon

Glukokortikoidi među kojima je i kortizol hormon stresa, veoma su važni u organizmu. Oni kontrolišu vitalne procese u našem telu. Ovi steroidni hormoni deluju na metabolizam glukoze, masti i proteina, te prilagođavaju organizam na stresne situacije.

U svakodnevnim uslovima hormon kortizol ima sledeće benefite:

• smanjuje upale,
• reguliše krvni pritisak,
• pospešuje rad imunološkog (odbrambenog) sistema
• i pokreće telo na aktivnost.

U svim stresnim situacijama nivo kortizola raste, ali da bi usled toga došlo do razvoja bolesti, mora biti udruženo više različitih faktora.

Medicinska istraživanja pokazala su da povišen kortizol u krvi može biti okidač za brojne zdravstvene probleme, pre svega:

• srčana oboljenja,
• autoimune bolesti,
• hroničan zamor,
• gojaznost,
• depresiju,
• anksioznost,
• promene raspoloženja i druge psihičke poremećaje.

Takode, kortizol hormon stresa stvara i insulinsku rezistenciju, koja uzrokuje taloženje kilograma. U takvom stanju se šećer i ugljeni hidrati iz hrane ne sagorevaju kako treba, već se pretvaraju u masne naslage – najčešće oko struka.

Samo mali procenat ljudi tokom stresa gubi apetit. Velika većina poseže za prezačinjenim grickalicama, slatkom, masnom i nezdravom hranom.

Bolesti izazvane povišenim nivoom kortizola najčešće nastaju u srednjoj životnoj dobi.

Simptomi koji ukazuju na povišene vrednosti kortizola

Za povišen kortizol simptomi su brojni, navodimo 15 tipičnih signala:

• Konstantno ste umorni bez obzira na to koliko ste spavali.
• Imate česte nalete energije i stalno jurcate ka novim obavezama.
• Budni ste do kasno, nemate kontinuitet tokom spavanja, budite se često i san vam je isprekidan.
• Nervozni ste i anksiozni.
• Lako se iznervirate i planete u sekundi. Vika i dreka vam nisu strane.
• Neprestano vam se jede slatko, posežete za čokoladom kad god ste u prilici.
• Umete čak i da se tresete kada dugo ne jedete, šećer vam nije stabilan.
• Salo oko struka vam se nagomilava bez da vi to želite.
• Koža vam nije u sjajnom stanju, imate česte ekceme i crvenilo.
• Primećujete neobične linije (strije) po stomaku i leđima..
• Krvni pritisak vam je povišen, osećate da vam srce jače lupa i kad niste uzbuđeni.
• Duže se oporavljate od od fizičkih povreda.
• Probava vam je usporena, ne idete redovno na pražnjenje creva.
• Muči vas kiselina u želucu, šta god da pojedete ima čudan ukus.
• Menstuacije vam nisu redovne.

Koje su posledice po zdravlje ako je kortizol povišen?

Okidač za autoimuna oboljenja

Hronični stres, to jest konstantno povišen nivo kortizola – smanjuje produkciju takozvanih „ćelija-ubica“. Njihov je zadatak da prepoznaju i unište viruse i ćelije raka, koji će zbog toga onda ubrzati rast.

Pritom, sposoban je da signalizira ćelijama odbrambenog sistema da umru ili da napadnu sop-stveno tkivo. To dovodi do autoimunih oboljenja -astme, dijabetesa, lupusa, reumatoidnog artritisa, Kronove bolesti…

Slabi srce i krvne sudove

Dugoročna izloženost visokom nivou kortizola uzrokuje poremećaj metabolizma. Posledično dolazi do povećanja vrednosti holesterola. Na taj način hormon kortizol uzrokuje hipertenziju, što je osnovni preduslov za nastanak kardiovaskularnih oboljenja.

Oštećuje mozak

Pod uticajem pojačanog lučenja hormona stresa, menja se struktura i funcionlsanje mozga. Previše kortizola uništava ćelije centralnog nervnog sistema. Sve to vodi ka preranom starenju mozga, uzrokujući slabljenje pamćenja i koncentracije. Pritom, usporava sposobnost obnavljanja moždanih ćelija i povećava rizik od upale mozga.

To, nažalost, nije sve; konstantan stres pospešuje aktivnost amigdale, centra u kojem se formira osećaj straha. Zbog toga se javlja stalna napetost i spremnost za borbu.

Gomila kilograme oko struka 

Stres stimuliše žudnju za slatkom, slanom i kaloričnom hranom, bogatom ugljenim hidnatima, a pritom povećava i apetit. Zbog toga, logično, uzrokuje gojaznost koju karakteriše nagomilavanje sala oko stomaka.

Osim toga, kortizol blokira produkciju „hormona sreće“, serotonina i dopamina, izazivajući promene raspoloženja i depresiju.

Hormon kortizol referentne vrednosti u organizmu

Merenje koncentracije kortizola u organizmu koristi se za dijagnostikovanje bolesti i procenu funkcije nadbubrežne žlezde, hipofize i hipotalamusa.

Određivanje nivoa ovog hormona važno je za dijagnozu bolesti koju prati njegova hiperprodukcija (Kušingov sindrom) i hipoprodukcija (Adisonova bolest), te za praćenje terapije u tim stanjima.

Kortizol hormon stresa, takođe poput drugih hormona ima „pulsatilnu sekreciju“.  Tačnije, luči se u određenom dnevnom ritmu, „po potrebi“, i ima skokove u sekreciji.

U jutarnjim satima vrednosti kortizola su najviše

Da upravo tako, najveće su jutarnje vrednosti, a najniže večernje (oko ponoći). Zbog toga se nivo ovog hormona meri dva puta dnevno. 

Hiperkortizolemija (povećano lučenje) dokazuje se merenjem kortizola u krvi. Takođe meri se kortizol u urinu (sakuplja se mokraća tokom 24 sata) i pljuvački.

Kako bi se dobili verodostojni rezultati, testovi se sprovode u bolničkim uslovima pri strogom mirovanju.

Najviši nivo-i beleže se oko osam sati ujutro, kada kortizol hormon signalizira telu da je vreme za ustajanje iz kreveta. Ovaj hormon tokom dana postepeno opada, a najniži je između 20 i 22 h, kada telu poručuje da je vreme za spavanje.

Nivo-i hormona trebaju biti u okviru referentnih vrednosti:

• 171-536 nmol/L u toku prepodneva (od 7 do 10 h)
• i 64-340 nmol/L posle podne (oko 18 sati).

Ovakav ritam lučenja kortizola može biti ometan hroničnim stresom, kako fizičkim, tako i psihičkim. Ovaj dnevno-noćni ritam poremećen je u svim patološkim stanjima.

Povišen kortizol terapija medikamentima

Prvi korak u lečenju jeste prepoznavanje svih simptoma. Nakon niza testova moguće je sa farmakološkim sredstvima suzbiti nivo kortizola. Ipak, lečenje zavisi od uzroka poremećaja, te je neophodno uraditi sve neophodne dijagnostičke postupke. Ponekad su oni veoma komplikovani i zavise od niza činilaca.

U svakom slučaju, ukoliko vam kortizol hormon stvara probleme, trebate se javiti nadležnom lekaru – endokrinologu. On će započeta ispitivanja nastaviti i sprovesti do kraja, kako bi i dao odgovarajuću terapiju.

U slučaju da se dijagnostikuje tumor nadbubrežne žlezde, tada se sprovodi laparoskopska operacija. Usled obostranog odstranjivanja ovih žlezda propisuje se supstituciona terapija i ta doza ostaje doživotna. Ako ne može da se izvede nijedna operacija, daju se različiti lekovi kako bi se smanjila sinteza koritzola. 

Šta raditi ako se javi povišen kortizol u trudnoći

Hormoni u trudnoći kao i vrednosti kortizola tokom drugog stanja su znatno veće od uobičajenih. Tada je i sama dijagnostika poprilično otežana.

Ako ste trudni, ponajviše pažnje trebate usmeriti na vašu ishranu. Sve simptome koje primetite, obavezno prenesite i vašem ginekologu, koji će vas dalje usmeriti.

U nastavku saznajte kako smanjiti kortizol hormon na potpuno prirodan način?

Kako smanjiti kortizol ishranom

Promena životnih navika, zdrava i izbalansirana ishrana u kombinaciji sa pravilno odabranim lekovima – mogu uticati na rad i ravnotežu naših nadbubrežnih žlezda.

Kao pomoćna terapija mogu se koristiti prirodni suplementi koji kortizol hormon snižavaju i dovode u red.

To su preparati na bazi:

• bosiljka,
• zlatnog korena,
• magnolije,
• glutamina,
• vitamina C,
• folne kiseline
• i vitamina B5.

Takođe, nutricionisti preporučuju „smirujuće materije“, kojih ima u mahunarkama, integralnim žitaricama, semenu suncokreta i ribi.

Savetuje se zdrava ishrana bogata voćem i povrćem, ali i konzumiranje namirnica s niskim glikemijskim indeksom.  To su recimo na prvom mestu jaja, dok celovite žitarice kontrolišu proizvodnju hormona kortizola u organizmu.

Budući da stres podstiče lučenje ovog hormona, treba znati daje i glad odnosno prejedanje atak na organizam koji može biti okidač za njegovo pojačano lučenje. Zato ne treba preskakati obroke, već jesti manju količinu hrane u pravilnim intervalima u toku dana.

Stres je teško eliminisati, ali njegovi negativni efekti mogu se umanjiti zdravim načinom života. Preporučuje se hodanje u prirodi, odmor, meditacija ili joga, umereno vežbanje. Podjednako je važan zdrav i normalan san sa ciklusom od sedam do devet sati tokom noći.

Kako smanjiti stres prirodnim putem

Fitoterapeuti tvrde da je spas u adaptogenim biljkama. Reč je o lekoviom bilju koje povećavaotpornost organizma na stresogene uticaje.

Ženšen

Ovaj koren smatra se draguljem tradicionalne istočnjačke medicine i ubedljivo najboljim adaptogenom. Poboljšava mentalne potencijale i sposobnost da se
amortizuje stres. Osim snažnog antioksidansnog delovanja, ženšen ima izvanredne antidepresivne efekte, snižava krvni pritisak i nivo šećera u krvi.

Koren sladića

Sladić štiti žlezdu timus (važnu za produkciju ćelija imunološkog sistema) od oštećenja koja joj nanosi konstantno povišen kortizol. Tako se automatski jačaju odbrambene snage organizma. Takode, odlično je sredstvo protiv anksioznosti i depresije, direktnih posledica hroničnog stresa.

Ašvaganda

Na velikoj je ceni zbog imunomodulatornih svojstava, sposobnosti da po potrebi pojača imunoodgovor ili da ga smanji (u slučaju alergija i autoimunih oboljenja). Takode, ašvaganda pomaže u slučaju anksioznosti i efikasno snižava vrednosti kortizola.

Rodiola

Rodiola suzbija produkciju kortizola, a njen sastojak salisdrosid ublažava anksioznost i vrlo efikasno suzbija nesanicu.

Recepti za prirodno regulisanje kortizola

Sladić i selen

Pomešajte podjednake količine iseckanih korenova sladića, maslačka i peršuna, bobica kleke i listova selena. Zatim  kašiku smese prelijte šoljom i po ključale vode. Ostavite to neka odstoji preko noći i  ujutru procedite. Pijte pola šolje triput dnevno.

Ovas i kopriva

Sameljite pet oraha i pomešajte ih sa po dve kašike zrna ovsa i usitnjenog korena koprive. Zatim zalijte to litrom i po vrele vode. Kuvajte na laganoj vatri 15 minuta.

Nakon toga skinite s ringle i dodajte sledeće sastojke: 100 grama listova duda, oljušćeni limun isečen na četiri dela i po 50 g mladih izdanaka bora, islandskog lišaja, dimnjače i suručice. Vratite na vatru i kuvajte još 15 minuta. Pijte po 75 g dva sata posle jela.

Sada kada ste saznali šta je kortizol hormon stresa, preporučujemo da pročitate i članak : kako smanjiti stres…

IZVORI:

https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body

https://www.healthline.com/nutrition/ways-to-lower-cortisol

https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/stress-management/in-depth/stress/art-20046037