Kokosov šećer za šta je sve dobar

šećer od kokosa i hrono

Kokosov šećer upotreba u ishrani

Danas se više nego ikad obraća pažnja na zdrav životni stil. Mnoge namirnice koje su se upotrebljavale vekovima unazad bez ispitivanja o njihovim benefitima za zdravlje proglašene su štetnim. Beli šećer već dugo ima reputaciju nezdravog zaslađivača. Već neko vreme priča se o njegovim zamenama koje nisu toliko loše za organizam, među njima je i kokosov šećer.

Mnogi ovaj prirodni zaslađivač preporučuju kao savršenu i prirodnu zamenu za svog belog rođaka. Međutim, možemo li objektivno i naučno tvrditi kako je šećer od kokosovog cveta zdrav?

Nastavite sa čitanjem i otkrićemo vam sve o njemu, uključujući i njegove vrline i mane.

Šta je zapravo šećer od kokosa?

Najpre treba napraviti razliku između šećera kokosovog cveta i kokosove palme. U pitanju su dve sasvim različite vrste zaslađivača koje se dobijaju drugačijim procesima.

Najčešće se proizvodi i prodaje prva opcija: zaslađivač od kokosovog cveta.

Iako se pravi od kokosa njegov ukus mnogo više vuče na karamelu ili na smeđi šećer. Razlog tome je što se ne proizvodi od kokosovog ploda koji ima jedinstvenu i svima poznatu aromu. Ovaj zaslađivač nastaje od cveta biljke.

Kokosov šećer ima znatno blaži ukus od recimo stevije koja je za neka nepca prilično jaka. Upravo zato mnogi odustaju od nje kao zaslađivača, naprosto se ne mogu privići na njenu specifičnu aromu.

Sa šećerom od kokosa je drugačija priča. On je prilično blag i ne menja bitno ukus namirnice kojoj se dodaje, rekli bismo da je prilično neutralan, što je svakako veliki plus.

kokosov šećer u ishrani

 

Koji je njegov sastav?

Prednost ovog prirodnog zaslađivača je ta što je i mnogo hranljiviji od bilo kog drugog šećera. On sadrži dosta vitamina iz B grupe, kao što su: B1, B2, B3 i B6. Pored toga u njegovom sastavu je i vitamin C.

Od minerala u njemu se može naći kalijum, cink, azot, gvožđe, azot, fosfor.

Kokosov šećer ima čak 16 od ukupno 20 dragocenih aminokiselina. Glutaminske kiseline ima najviše. Iz nje se dobija glutamin, jedinjenje koje je izuzetno bitno za očuvanje imuniteta i zdravlje u celosti.

82 odsto ovog zaslađivača je saharoza, čije dejstvo ublažavaju aminokiseline i enzimi. Uz saharozu u njegovom sastavu se mogu naći i glukoza, fruktoza i inulin.

Kako se dobija ovaj zaslađivač?

Šećer od kokosa se proizvodi na tradicionalan način po receptima stanovnika južne Azije. Na cvetu kokosove palme se napravi rez odakle se cedi sok u bambusovim posudama.

Sirup se kuva dok ne postane gust i poprimi teksturu nalik karameli. Temperatura na kojoj isparava nije visoka te hranljive materije ostaju neoštećene. Kada se ohladi i stegne melje se u prah.

Prednosti kokosovog šećera u odnosu na ostale zaslađivače

Prednosti jesu mnogobrojne. Lako se prelazi sa belog na šećer od kokosa. Pored kratkog privikavanja na ukus nećete se morati boriti sa razmerama, jer odnos belog u odnosu na kokosov zaslađivač je 1:1. Sa drugim zaslađivačima nije takav slučaj.

Već smo spomenuli kako kokosov šećer ima razne nutrijente. Tako, osim ugljenih hidrata u organizam ubacujete i vitamine, minerale, enzime i aminokiseline.

Beli šećer je nasuprot njemu prilično siromašan hranljivim sastojcima. U sastavu se, takođe, nalazi i inulin, jako važan prebiotik.

Treba razlikovati prebiotik od probiotika

Prebiotici su hrana za dobre bakterije u našem organizmu. Još bolja stvar je što se inulin jako retko može naći u ishrani koju svakodnevno konzumiramo, a prilično je bitan za organizam.

Nizak glikemijski indeks je svakako jedna od najvećih vrlina kokosovog šećera. Hrana sa visokim GI naglo povećava nivo šećera u krvi, a isto tako naglo i snižava.

To vam je ujedno i objašnjenje zašto se posle čokoladice osećate puni energije, a nakon par sati ili čak kraće ona naglo opada. Neretko ćete biti nakon nje umorniji nego što ste ranije bili.

Takva slatka hrana sa visokim GI samo protutnji kroz organizam ne čineći mu ništa dobro. Opet mnogi od nas smatraju da je baš ta kalorična čokoladica upravo ono što nam treba, jer podiže. Nutricionisti  tvrde suprotno, što je dokazano i više puta potvrđeno u praksi.

Izvanredan je prirodni zaslađivač

Studije govore kako je glikemijski indeks ovog zaslađivača 35, što je prilično nisko. GI belog šećera je od 60 do 100, što je sa druge strane izuzetno štetno. Takva hrana se brzo apsorbuje u organizam od koga pankreas luči velike doze insulina.

Kokosov šećer zbog svog niskog glikemijskog indeksa čini da organizam postepeno apsorbuje šećere. Energija se polako oslobađa, stoga, nećete osetiti njen nagli pad i osećaćete se odmorno tokom čitavog dana.

Ovaj prirodni zaslađivač ima niži GI od drugih zamena za šećer kao što je javorov sirup.

Ksilitol i agava sirup, takođe imaju nizak indeks, ali su visoko rafinisani. To nije slučaj sa šećerom od kokosa.

Prirodni zaslađivač od kokosa je i sasvim ekološki. Dobija se mnogo više šećera nego na zemljištu na kome se gaji šećerna trska. Čak 75 procenata više. Zato mnogi veruju kako će zbog isplativosti kokosov šećer polako ali sigurno zauzimati monopol. To je na prvom mestu dobro za ekonomiju, a i za planetu.

Naime, za proizvodnju kokosovog šećera ne koristi čitavo kokosovo drvo i njegov plod, već samo cvet. To daje prostora onima koji imaju plantaže kokosa istovremeno prave i kokosov šećer i prodaju kokosov plod. Mogu od njega i praviti neke druge proizvode.

Mane zaslađivača od kokosa koje mnogi ne spominju

Na internetu se o ovom proizvodu govori kao o savršenom zaslađivaču. Istina je kao i uvek nešto drugačija od servirane. Pored svih vrlina šećera od kokosa koje svakako treba uzeti u obzir, on ima i određene mane. Pročitajte i dobro razmislite hoćete li ga uključiti u svoju ishranu.

Kao vrlinu ovog zaslađivača naveli smo kako je prilično hranljiv. Sasvim sigurno hranljiviji je od belog šećera. Međutim, u reklamama za ovaj proizvod neće spomenuti kako je potrebno pojesti više stotina grama ili kila kokosovog šećera. Tek tako ćete uneti dovoljno minerala ili vitamina u svoj organizam. Ta količina je u svakom slučaju prevelika, koliki god sladokusac bili.

Nikada nije 100 posto naučno dokazano je li je kokosov zaslađivač zdraviji od belog ili smeđeg šećera. Stvar je u tome što je glikemijski indeks teško sa potvrditi sa stoprocentnom sigurnošću. On se može individualno menjati i varirati od osobe do osobe.

Naime, u jednoj studiji je dokazano kako glikemijski indeks kokosovog šećera iznosi 35. Druga istraživanja su došla do drugih rezultata, indeks je iznosio 54. Svaki indeks preko 55 se smatra izuzetno visokim.

Dakle, ovaj prirodni zaslađivač se nalazi na granici visokog glikemijskog indeksa. Stoga pažljivo konzumirajte i dozirajte ovaj proizvod.

Mnogi tvrde kako ovaj zaslađivač ne sadrži fruktozu. To nije tačno. Saharoza čini oko 80 odsto ovog šećera. Ovo jedinjenje je oko 50 procenata fruktoze. Fruktoza čini čak 40 posto kokosovog šećera.

Dakle, ovaj proizvod se po količini fruktoze ne razlikuje od običnog belog šećera.

Fruktoza koja nastaje veštačkim putem nije dobra za organizam iz razloga što se može obraditi samo uz pomoć jetre. Takođe, ništa od obrađene energije ne ulazi u ćelije. Tako je potpuno beskorisna i u većini slučajeva je organizam čuva u obliku masti.

Kokosov šećer kalorije

Ni prema kalorijama nema razlike između belog i kokosovog šećera. Oba sadrže 16 kalorija i 4 grama po kašičici.

Ima li benefita po zdravlje od upotrebe kokosovog šećera?

Sad kada smo uvideli koje su vrline, a koje mane ovog zaslađivača možemo pokušati dati odgovor na ovo pitanje. Nemoguće je odgovoriti samo potvrdno ili odrično. Stoga, pozabavićemo se bolestima i dijetama u kojima se ovaj zaslađivač najčešće koristi.

Dijabetes i kokosov šećer

Ljudi koji pate od ove bolesti su se najviše obradovali sa informacijom da šećer od kokosa sadrži nizak glikemijski indeks. Međutim, kao što smo već napomenuli GI se ne može tako striktno odrediti. Stoga, najviše bolesnicima od dijabetesa se preporučuje oprez sa konzumacijom ove namirnice.

Nekima će prijati ovaj prirodni zaslađivač, nekima ne, razlike su individualne. Pored toga GI se menja u odnosu na sadržaj hrane, način na koji je hrana spremana ili termički obrađena. Nemojte uz hranu kojoj je dotat ovaj šećer jesti i druge slatke namirnice.

Postoje razni proizvođači ovog proizvoda, te pažljivo čitajte njegove specifikacije.

Kandida i šećer kokosovog cveta

Kandidijaza je još jeda bolest u kojoj treba izbegavati slatku hranu. U tom smislu treba izbegavati bilo kakav šećer. Stroga dijeta za kandidu zabranjuje konzumaciju većine voća, osim limuna ili eventualno jabuke.

Zato, nemojte koristiti ovaj zaslađivač u ishrani dok se borite sa kandidom. Visok nivo fruktoze tu neće pomoći.

Upotreba u hrono i lchf ishrani

Kokosov šečer bi mogao biti relativno dobra zamena za beli kada su dijete u pitanju. Stvar je u tome što ovaj zaslađivač daje osećaj sitosti i time smanjuje apetit. Ako već nemate problema sa bolestima gde treba smanjiti korišćenje slatkog, ova namirnica može biti od koristi za vas.

Nikako ne treba upotrebljavati ovu namirnicu tomom restrikcije u hrono ishrani. Tek kad taj period prođe možete ubaciti šećere. Slatkiši se većinom jedu tokom užine. Tada možete i isprobati kokosov šećer.

Potrebno je samo zameniti kokosov zaslađivač sa belim šećerom u istoj razmeri. Njegova vrlina je što se izuzetno lako sjedinjava i meša sa drugim namirnicama. Stoga nećete osetiti njegove ostatke u kolačima ili na dnu šoljice kafe.

Recept za čokoladni frape

U šolju biljnog mleka, staviti jednu bananu (po mogućnosti zamrznutu), dodati dve supene kašike kokosovog šećera, dve supene kašike kakao praha, jednu kašiku otopljenog kakao maslaca i dve kašike zrna kakaoa.

  • Zapamtite u hrono ishrani užinu treba jesti svaki drugi dan. Nemojte preterivati sa slatkim, tako režim ishrane neće imati efekta.

Ne bismo preporučili ovaj zaslađivač u lchf dijeti. Ova vrsta ishrane zasniva se na niskokaloričnim ugljenim hidratima.

Već smo napomenuli: kašika kokosovog šećera ima sličan broj kalorija kao i beli šećer. Osim toga, lchf se bazira na prirodnim i neobrađenim ugljenim hidratima. Ova namirnica to svakako nije.

Obrađene šećere u svakom slučaju ne možemo nazivati zdravim, tu spada i kokosov zaslađivač. Ipak moglo bi se zbog različitih prednosti reći da je zdraviji od belog šećera ili nekih drugih zaslađivača. Međutim, postoji velika razlika između nečeg što je zdravo i zdravije.

Koristite se analogijom: zdravo je ne pušiti uopšte, a zdravije je ispušiti jednu cigaretu dnevno nego dve.

Slična stvar je i sa zaslađivačima. Ukoliko možete izbacite veštačke zaslađivače sasvim iz ishrane i unosite samo šećere iz voća.

Kokosov šećer u kozmetici

Ovaj proizvod vam može pomoći u očišćenju svog lica i ostatka tela. Njegova tekstura blago uklanja mrtve ćelije sa kože, oslobađajući koži prostor za disanje. Često se koristi u kućnoj kozmetici. Ove prirodne maske možete napraviti i sami.

Odličan piling za telo ćete dobiti mešavinom kašike kafe, kašikom meda, kašikom kokosovog šećera i sa malo maslinovog ulja. Kafa i šećer delujući zajedno daju još bolji efekat i dubinski čiste kožu tela. Nakon upotrebe isperite vodom. Odmah ćete primetiti razliku.

Zanimljivost: kokosov šećer se koristi više od pet mileniuma, tradicionalni recept je i do danas ostao isti.

Uz pomoć ovog zdravog zaslađivača možete napraviti sami i piling za usne.

Potrebna je jedna kašika organskog kokosovog ulja, kokosovog šećera i kašičica meda. Ovaj piling će skinuti mrtve ćelije sa vaših usana. Uz to je i ukusan.

Gde ga kupiti i koja je cena?

Može se naći u kristalima, granulama, u čvrstom ili tečnom stanju. Najčešće se proizvodi u obliku kristala. Ovaj zaslađivač ćete lako pronaći u radnjama zdrave hrane. Ima veći broj formi koje se bave njegovom proizvodnjom, stoga pažljivo čitajte specifikacije. Uz to, možete i svoje pakovanje naručiti putem interneta.

šećer od kokosa i hrono

Za kokosov šećer cena varira, ali otprilike za 200g ćete platiti do 300 dinara. Najbolje je čuvati ga u staklenoj tegli na umerenoj- sobnoj temperaturi na tamnom mestu.

Upoznati ste sa svim činjenicama koje se tiču ove namirnice. Na vama je odluka hoćete li se hraniti zdravo ili zdravije. Ukoliko vas zanima još zaslađivača pročitajte naš članak o crnoj melasi.

Sponzorisani linkovi: