Aneurizma mozga simptomi i lečenje

izliv krvi u mozak

ŠTA JE ANEURIZMA MOZGA I KAKO NASTAJE 

Ovo oboljenje predstavlja vrećasto proširenje krvnih sudova, koje se najčešće javlja u predelu račve krvnih sudova – baze mozga. Žestoka i iznenadna glavobolja, mučnina, povraćanje, kočenje vrata i promene svesti, od blage pospanosti pa sve do kome, kod osoba koje već imaju dijagnostikovane moždane aneurizme (proširene krvne sudove) ukazuju na njihovo pucanje i krvarenje u mozgu, poznato pod nazivom  – izliv krvi u mozak. Budući da pucanje aneurizme mozga može dovesti do smrti u čak 40 odsto slučajeva, ključna je hitna reakcija kako obolelih, tako i lekara, danas je kao najmanje invazivna terapijska metoda priznata endovaskularna intervencija. U nastavku saznjate kako preventivno delovati, prepoznati problem, te sprečiti pucanje i ozbiljne komplikacije, koje su opasne po život..

Aneurizma mozga simptomi i vrste oboljenja

Simptomi aneurizme obično izostaju, ali ukoliko su one velike i pritiskaju moždani parenhim ili nerve, mogu izazvati jake glavobolje, bol u oku, smetnje s vidom, proširenje ženica, duple slike, pad očnog kapka i otežan hod i gutanje. Aneurizma mozga se najčešće otkriva slučajno, u toku neinvazivnih dijagnostičkih procedura na CT-u i magnetnoj rezonanci, jer se tada po protokolu radi pregled krvnih sudova mozga. To su najčešće osobe koji su došle na pregled zbog glavobolje ili česte vrtoglavice, a kod kojih se uzgredno otkrije ovo oboljenje. Kada je već došlo do rupture aneurizme, CT s pregledom krvnih sudova mozga jeste metod izbora u dijagnostici. Nekada, u nejasnim slučajevima, koristi se kateterizacija krvnih sudova mozga.

Aneurizma mozga može biti urođena i stečena: urođene su posledica slabosti zida krvnog suda, a javljaju se u 90 odsto slučajeva, dok su stečene aneurizme dosta ređe oboljenje i nastaju kao rezultat zatvorene ili otvorene povrede glave,  kao i usled različitih bakterijskih ili gljivičnih infekcija.Poseban oblik je disekantna aneurizma u glavi, koje se javlja usled rascepa zida krvnog suda. Njena veličina varira i može biti različita – od dva milimetra do  pet centimetara. 

U proseku, javljaju se kod tri do šest procenata ukupne populacije. U slučaju urođenih oboljenja, kao što su policistični bubrezi, anomalije aorte ili arteriovenske malformacije, aneurizme su češće. Postoji i porodična predispozicija za ovo oboljenje – ukoliko je neko od roditeljaima, u 20 odsto slučajeva imaće je i neko od dece. Najzad, u 15-20 odsto slučajeva postoji mogućnost da pacijent ima i dve ili više aneurizmi.aneurizma mozga

Šta je ruptura moždane aneurizme i koje su posledice

Ruptura moždanih aneurizmi podrazumeva pucanje krvnih sudova u mozgu. To dovodi do krvarenja u predelu moždanih ovojnica, nekada i do hematoma ili prodora krvi u komorski sistem. Sve ovo zajedno dovodi do oštećenja mozga. U 40 odsto slučajeva aneurizma mozga koja iznenada pukne može biti uzrok smrti, a ukoliko oboleli preživi, svaka nova ruptura u narednih 15 dana povećava smrtnost  i do 70 procenata.

Najčešći faktori rizika za rupturu moždane aneurizme jesu hipertenzija, pušenje, starost pacijenta (rupture su češće posle 40 godina), arterioskleroza, upotreba  lekova poput aspirina ili antikoagulantne terapije, korišćenje kokaina, konzumiranje alkohola, povreda glave, kao i niske doze estrogena posle menopauze. Aneurizma mozga je češća kod osoba ženskog pola, i to posle menopauze. Familijarna istorija aneurizmi jeste još jedan od rizika. Treba  istaći i da su određene bolesti, npr. policistična bolest i AV malformacije mozga, nekada udružene s aneurizmama.

Treba razdvojiti pojmove rupture moždane aneurizme i moždanog udara. U slučaju rupture javlja se krvarenje u mozgu, što daje kliničku sliku iznenadne glavobolje, za razliku od moždanog udara, gde je klinička slika praćena naglo nastalom oduzetošću polovine tela i gubitkom govora. Međutim, posle rupture može doći do razvoja moždanog udara kao posledice spazma krvnih sudova. Klasični uzrok infarkta mozga jeste zatvaranje krvnog suda trombom, najčešće rasejanim iz srca tokom aritmije, ili stenoza krvnih sudova vrata i mozga.

Kako sprečiti izliv krvi u mozak?

Zid krvnog suda u predelu aneurizme postaje tanak i svako povećanje pritiska u mozgu, bez obzira na to što ga izaziva, može dovesti do pucanja aneurizme. Povećanje pritiska mogu izazvati kašalj, kijanje, dizanje tereta, seksualni odnos, svakodnevni stres, infekcije, mada nema pravila, jer se izliv krvi u mozak može desiti i tokom spavanja. Kada aneurizma mozga pukne, tj. dođe do rupture, javlja se iznenadna i veoma žestoka glavobolja, jaka mučnina koju prati povraćanje, ukočenje vrata i promene svesti različitih faza, od pospanosti pa sve do kome.

Koliko često aneurizma na mozgu puca?

Rupturu aneurizme doživi u prošeku 15 do 20 osoba od njih 100.000. Ne rupturira svaka aneurizma mozga, može se desiti da nikada i ne dođe do pucanja, ali tu nema pravila. Nekada i  njena veličina može biti faktor rizika – ona je najverovatnija u slučaju proširenja kod onih veličine desetak milimetara ( čak 40 odsto slučajeva), dok svega tri odsto aneurizmi manjih od pet milimetara pukne.

Kako izbeći pucanje moždane aneurizme – prevencija

Osobe kod kojih je otkrivena aneurizma mozga trebalo bi da izbegavaju izloženost visokim temperaturama, dizanje tereta, pušenje, moraju biti umereni u  konzumiranju alkohola i kofeina, pravilno se hraniti i kontrolisati krvni pritisak. Oboleli koji su pod povećanim rizikom od rupture (familijarna istorija, određena veličina i lokalizacija aneurizme, nerešena hipertenzija, neka urođena oboljenja)  preporučuje se da bolest preventvno tretiraju endovaskularnom metodom. Svaka aneurizma u glavi bi trebalo da se preventivno tretira, budući da je onaj ko je ima u stalnom u strahu od moguće rupture.

Moždana aneurizma operacija endovaskularnom metodom

Postoje dve mogućnosti za terapiju kojima se moždana aneurizma leči: klasična operacija mozga koja podrazumeva otvaranje lobanje i stavljanje klipsa u predelu vrata aneurizme, te druga endovaskularna metoda. Ova poslednja  predstavlja minimalno invazivan pristup saniranju aneurizmi, bilo da su rupturirane ili ne.

Endovaskularna intervencija se sprovodi kroz arteriju preponske regije pomoću katetera i mikrokatetera, kojima se dolazi sve do krvog suda na kom je aneurizma. Potom se kroz njih aneurizma mozga ispuni specijalno dizajniranim spiralama i isključi iz cirkulacije. Nekada se koriste stentovi, koji se postavljaju u predelu vrata aneurizme, samostalno ili u kombinaciji sa spiralama, a u cilju njenog zatvaranja. Šanse da nastanu neke komplikacije prilikom intervencije, poput pucanja aneurizme, tromboze krvnog suda i infarkta – manje su od jedan odsto.

Intervencija u prošeku traje do 45 minuta, a za oporavak obolelog sa rupturom aneurizme potrebno je do deset dana. Kod bolesnika s nerupturiranim aneurizmama intervencija se izvodi u budnom stanju i oni ostaju u bolnicu u prošeku dva dana. Mogu se vratiti uobičajenim aktivnostima nakon nedelju dana.

Koliko endovaskularni pristup smanjuje rizik od smrtnog ishoda?

Osobe kod kojih je stanje svesti bolje i koji imaju manje krvarenje u mozgu nakon endovaskularne intervencije imaju bolje šanse za preživljavanje od komatoznih  pacijenata. Zato svakog bolesnika nakon rupture aneurizme treba tretirati endovaskularnom metodom, bez obzira na vreme nastanka rupture, i na taj način mu pružiti šansu za preživljavanje.

Odgovore na pitanja šta je aneurizma mozga, koji su simptomi oboljenja, šta ga uzrokuje, kako se bolest leči, te kako se izvodi endovaskularna metoda u praksi – dao nam je cenjeni dr.sc.med. Slobodan Ćulafić, načelnik Odeljenja interventne neuroradiologije Bolnice „Sveti Sava“ u Beogradu.

loading...

Nastavljajući koristiti stranice, pristajete na korišćenje kolačića Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Zatvori