Uremija bolesti bubrega kod odraslih

prvi simptomi bolesti bubrega

ŠTA JE UREMIJA I KAKO LEČITI BOLESTI BUBREGA

Kao završni stadijum hronične bubrežne insuficijencije, bolest uremija predstavlja stanje koje može ozbiljno ugroziti život. Medicinska nutritivna terapija za ovo stanje veoma je kompleksna, tako da preporuka mora biti strogo individualizovana, u zavisnosti od bolesnikovog nutritivnog statusa, kliničkog nalaza i rezultata laboratorijskih analiza krvi i urina. Ishrana kod bolesti bubrega treba da sadrži dovoljno kalorija, ali malo proteina, soli, kalijuma i fosfora, ukoliko su povišene njihove vrednosti u krvi. Više o uzrocima, simptomima i lečenju ove ozbiljne bubrežne bolesti saznajte u daljem tekstu..

Kako sprečiti otkazivanje bubrega na vreme 

Zdravlje bubrega veoma je važno za dobro stanje čitavog organizma, svakog od nas. Ovi organi pasuljastog oblika važe za koren i osnovu ljudskog tela, a njihova uloga u održavanju hemijskog sastava telesnih tečnosti od ključnog je značaja za funkcionisanje celokupnog organizma. Pored toga, bubrezi kontroiišu rad metabolizma, mokraćne bešike i genitalnih organa, te obezbeđuju toplotu i energiju za zdravo funkcionisanje organizma. Bubrezi otežano rade kad se preopterete toksinima, a propadaju tiho i sporo. To znači da bolesti bubrega godinama mogu napredovati bez ikakvih simptoma ili tegoba.

Kad hronična bolest bubrega ude u svoju terminalnu fazu, najčešće izaziva skup simptoma i pojava koji čine uremijski sindrom, poznatija u medicini kao uremija, mada ona može nastati i usled akutnog oboljenja ovih organa. Sadržaj proteina kod ove bolesti bubrega se smanjuje u  ishrani kako bi se smanjilo stvaranje uree u krvi i sprečilo dodatno oštećenje bubrega. Količina proteina određuje se isključivo individualno, a u ishranu su uključene namirnice životinjskog i biljnog porekla.

Uremija simptomi bolesti bubrega

Uremija, najgrublje rečeno, označava prisustvo urina u krvi, a reč je o toksičnim materijama koje se obično izlučuju našom mokraćom. Naime, oštećeni bubrezi ne uspevaju da filtriraju štetne, posebno azotne materije iz krvi, pa se one ne mogu izbaciti urinom. Njihovo prisustvo u krvi deluje toksično na organizam, te može ozbiljno poremetiti funkcije mnogih organa.

Uremija bubrega može povećati rizik od kardiovaskularnih oboljenja i izazvati ozbiljnu anemiju. Takođe, obuhvata i probleme s kožom – kad su bubrezi oštećeni, koncentracija fosfora u krvi raste, što izaziva iritirajuć svrab, posebno u predelu leđa, grudi, glave i udova. Koncentracija kalcijuma u organizmu takođe biva poremećena – bolesti bubrega remete rad paratiroidnih žlezda, koje onda luče više hormona što isisavaju kalcijum iz kostiju. To uzrokuje bolove u zglobovima i slabljenje kostiju.

Ljudi kod kojih je otkazivanje bubrega nastupilo i kojima je dijagnostikovana uremija, često imaju problem s nesanicom i depresijom. Pored toga, disanje im je produbljeno i ubrzano, a mogu osetiti i grčeve u mišićima. Veoma česti simptomi bolesti bubrega su i problemi s varenjem, zbog čega može doći do gubitka apetita (neki ljudi se žale da im hrana ima drugačiji ukus), povraćanja ili dijareje, a remeti se i nervni sistem. Uremija bubrega može izazvati poremećaj vida, ali i potpun gubitak svesti.

Bolesti bubrega poput uremije leče se pravilnim tretmanom, i to u najvećem broju slučajeva zahteva bolničko lečenje. Pacijenti se često upućuju na dijalizu, a u najtežim slučajevima i na transplantaciju bubrega, ako postoje uslovi za to.

Kakva se dijeta i ishrana kod bolesti bubrega preporučuje

Budući da poremećaj u radu bubrega ne izaziva iste tegobe kod svih pacijenata, detaljan plan ishrane može sastaviti isključivo nutricionista u saradnji s nefrologom. Dijeta kod bolesti bubrega preporučuje da se ograniči unos natrijuma u organizam, jer kad su bubrezi bolesni – on može izazvati porast krvnog pritiska, pojavu plućnog edema, čak i infarkt. Najviše ga ima u kuhinjskoj soli, koju bi trebalo zameniti košer ili himalajskom solju. Natrijum, između ostalog, ulazi i u sastav soja sosa, kečapa, sušenog mesa i mesnih prerađevina, gotovih supa, brze hrane, konzerviranog povrća i sirćeta, pa se ove namirnice ne preporučuju, naročito kad je u pitanju uremija.

Evo nekoliko izuzetno korisnih saveta:

  • Kad pravite sendvič, secite hleb tanko, kao i meso koje pritom koristite. Dodajte zelenu salatu, krastavac, rendani celer… Preporučuje se hipoproteinski hleb,
  • Mesnim supama dodajte pirinač ili testeninu bez jaja kako biste smanjili količinu mesa,
  • Jedite meso u kuvanim jelima s povrćem, testeninom ili pirinčem,
  • Meso jedite iseckano, a ne u komadu, kako bi vas zadovoljila količina propisana u planu ishrane.
  • Da bi se bolesti bubrega sprečile i da bi ste ih što duže sačuvali od daljeg oštećenja, izuzetno je važno smanjiti konzumiranje soli. te treba izbegavati konzerviranu hranu, slane grickalice, suhomesnate proizvode, dimljene sireve, masline, turšiju, gotova jela, supe iz kesice, mešavinu začina, brzu hranu.
  • Hrana se ne dosoljava, već se koriste biljni začine za poboljšavanje ukusa. Izbegavajte i kalijumovu so.
  • Uremija bubrega zahteva od svakog bolesnika ponaosob da čitaju deklaracije proizvoda i izbegavaju namirnice koje sadrže kuhinjsku so, fosfate, nitrate, nitrite, mononatrijum-glutamat, disodijum fosfat i druge aditive.

uremija simptom

Bez optimalne količine kalijuma – srce i nervni sistem ne mogu normalno funkcionisati. Višak ovog minerala izlučuje se preko urina, osim ukoliko ne postoji poremećaj u radu bubrega. Tada raste koncentracija kalijuma u krvi, što može usporiti rad srca, ali i izazvati slabost, mučninu i ukočenost. Zbog toga se kod bolesti bubrega savetuje izbegavanje hrane koja sadrži velike količine ovog minerala. Tu spadaju avokado, kivi, banane, sušeno voće, spanać, slatki krompir, paradajz, čokolada…

S druge strane, hrana za bubrege koja se preporučuje upravo ne sme da sadrži mnogo ovog minerala, poput jabuka, grožđa, bresaka, lubenice, šargarepe, kupusa, slatkih paprika i crnog luka. Fosfor se ne preporučuje, jer se bolest uremija uz ovaj mineral dodatno pogoršava,stoga treba izbegavati namirnice kao što  je kvasac, pečurke i semenke.

Doziranje proteina i tečnosti kod uremije

Ako vam je dijagnostikovana uremija, morate izbegavati proteine, jer više njih znači i vise otpada koji se ne može izlučiti preko mokraće. Međutim, nikako ih nemojte potpuno izbaciti iz ishrane.

  • Preporučena dnevna doza proteina od je 0,60 do 0,75 grama po kilogramu telesne težine. Ali ne brinite, nije tako strašno kako se čini. Naime, 100 grama pilećeg mesa sadrži 21 gram proteina, dok u jednom kuvanom jajetu ima oko 6 grama proteina.

Dakle, za bolesti bubrega kod odraslih osoba trebalo bi da možete jesti hranu bogatu proteinima u normalnim količinama, ali ne sastavljajte obroke na svoju ruku, već se posavetujte se s nutricionistom. S druge strane, neki stručnjaci kažu da bi trebalo ograničiti konzumiranje tečnosti. Naime, uremija je veoma kompleksna jer je prati i otežano mokrenje, pa tečnost koja ostaje u organizmu može izazvati nadutost, visok krvni pritisak i edem pluća. Dnevna količina popijene tečnosti treba da bude za oko pola litra veća od one izlučene mokraćom.

Dobra hrana za bubrege – Recepti 

Šejk od bresaka i grožđa

  • Izmiksajte dve zrele neoljuštene breskve srednje veličine, desetak zrna grožđa, kašiku jogurta i četvrt šolje mleka. Sipajte u veliku čašu, dodajte nekoliko kocaka leda i popijte odmah.

Piletina s karfiolom

  • Iseckajte 100 g pilećih grudi i pecite u rerni nekoliko minuta. Potom ubacite iseckan karfiol i promešajte. Dodajte četvrt šolje sitno iseckanog peršunovog lista, malo mlevenog belog luka i maslinovog ili kokosovog ulja. Ostavite u rerni (povremeno promesajte) dok se piletina ne ispeče, a karfiol ne omekša.

Uremija je veoma ozbiljno oboljenje sa kojim se nije šaliti, stoga je uz prepisane terapije, izuzetno važna i pravilno dozirana ishrana, kao i za mnoge druge bolesti bubrega, evo još nekoliko odličnih recepata..

Jabuke s kupusom i crnim lukom

  • Zagrejte malo maslinovog ulja i dodajte mu iseckanu jabuku srednje veličine i iseckan crni luk. Mešajte oko 5 minuta da jabuka omekša, a luk poprimi braonkastu boju. Dodajte pola izrendane srednje glavice kupusa i mešajte još 3 minuta. Začinite himalajskom solju po ukusu.

Sod krastavca i šargarepe

  • Izmiksajte dve veće oljuštene šargarepe, jedan oljušteni krastavac i malo dumbirovog korena.,Pijte nakon što se malo ohladi u frižideru.

Nadamo se da ste saznali šta je uremija i kako da sprečite bolesti bubrega na vreme..

loading...

Nastavljajući koristiti stranice, pristajete na korišćenje kolačića Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Zatvori